Izvor: B92, 30.Dec.2014, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiji su naša "bananica" i "meriks"?
Srpskim proizvodom može se nazvati svaki artikal proizveden na teritoriji naše zemlje, najvećim delom od domaćih sirovina.
Potrošači ističu da je praksa da oznaku "Mejd in Srbija" može da nosi svaka roba koju naprave naši građani i da je bar 50 odsto sirovina domaćeg porekla.
U eri privatizacije, pitanje je da li je, recimo "meriks", proizvod kruševačke "Merime" koja sada posluje u sastavu "Henkela", naš ili nemački. Ili da li su "bananice" ili "smoki" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz "Štarka" domaći ili hrvatski, pa "Somboled" srpski ili francuski...
Koliko je ranije pokrenuta akcija "Kupujmo domaće" zaista imala efekta i uticala na svest i izbor potrošača pri odabiru robe, za sada nije poznato. Ali kada se većina stanovništva bori za opstanak, ne možete naterati potrošača da kupuje isključivo domaću robu. "Uprkos krizi, postoje i dalje jaki domaći brendovi, koji su neprevaziđeni u prodaji, odnosno kvalitetu, posebno u delu pića, sokova i konditora", objašnjavaju trgovci i kažu da čak ni jaka inostrana konkurencija nije uspela da ih istisne sa rafova.
"Naši propisi više ne postavljaju kriterijum da je potrebno 50 odsto sirovina, da bi se proizvod tretirao kao domaći, sve je domaće što dobije etiketu da je upakovano u Srbiji. Tom problematikom pitanje je da li se u postojećim privrednim uslovima uopšte neko bavi", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.
Dragovan Milićević, ekonomista, kaže da postoje dve bitne stvari kod nacionalizovanog proizvoda. Jedna je, pravno gledajući, gde se ta roba proizvodi, bez obzira na karakter inputa, odnosno sirovina.
"Ako se proizvodi u Srbiji, to je srpski proizvod. Uostalom, 90 odsto sirovina za lekove se uvozi, ali ako se ovde ti medikamenti prave, onda su to srpski proizvodi. Slično je i sa ostalim proizvodima. E, sada drugi aspekt je izvoz za Rusiju po osnovu aranžmana da preko 50 odsto obrade vrednosno mora biti u Srbiji. Bitan je stepen obrade, bez obzira na sirovinu", kategoričan je Milićević.
U većini potrošačkih organizacija smatraju da je bitno mesto proizvodnje, kao i udeo sirovina u tom proizvodu.
"Da bi se jedan proizvod nazvao domaćim ili srpskim proizvodom, on mora da bude proizveden u Srbiji. Ali tako da u njegovoj proizvodnji vrednost uvoznih sirovina i repromaterijala ne prelazi 50 odsto, odnosno polovinu fabričke vrednosti proizvoda, što je uglavnom oko 30 odsto iznosa maloprodajne cene", ističe Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije.
Vida naglašava da je, bez obzira na to čija je robna marka i odakle je vlasnik fabrike, domaći proizvod roba koja je proizvedena u našoj zemlji, većinom od naših sirovina.
Pogledaj vesti o: Kruševac
ČIJA JE NAŠA BANANICA: Srpsko je sve što nosi našu etiketu
Izvor: Kurir, 30.Dec.2014
Da bi se jedan proizvod smatrao srpskim, ne mora da ima više od 50 odsto domaćih sirovina..BEOGRAD - Srpskim proizvodom može se nazvati svaki artikal proizveden na teritoriji naše zemlje, najvećim delom od domaćih sirovina...Potrošači ističu da je praksa da oznaku "Mejd in Srbija" može da nosi...
