Izvor: Glas javnosti, 17.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciganska je tuga pregolema
KRUŠEVAC - Šezdesetak Roma u naselju Partizanskih kurira, u najstrožem centru grada, danima i noćima nema mira. Ovo naselje je nedavno pogodila žutica, pa se retko ko usuđuje da ovde zađe, a od kako je u blizini romskih baraka počela gradnja nekoliko višespratnica, rizično je ovuda i proći. Jedan od mlađih Roma, Danijel Urošević, provodi nas kroz jednu od polumračnih baraka čiji su zidovi popucali, a krov oštećen.
Niko nas ne čuje
- Donedavno smo ovde >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nekako i živeli, a kad su postavili kran i počeli sve to da dižu gore, mi nemamo mira. Buka je od rane zore, pa do kasno uveče. Sve se to trese, padalo je na sve strane, letele su cigle, pucale table na barakama, a popucali su, evo, i zidovi gde mi s malom decom spavamo. Vidite, ovde je dosta male dece. Čekaj dok izbrojim: dva, četiri, deset, dvanaest, ima i više, neki su otišli u školu, a ovde su ovi mali - priča Danijel.
Među više okupljenih Roma, Zagorka Ranđelović deluje kao najstarija.
- Ja ovo nikako ne mogu da podnesem. Žalili smo se svuda, ali niko ništa ne preduzima, niti nas čuje, niti vodi računa o nama ovde. U opštini nam kažu „kradete građu, a zemljište nije vaše, možete da idete“ i tako kažu - priča Zagorka. - Mi smo nacionalna manjina, a niko nas ne ferma ni dva odsto. Znači, da mogu oni bi i ovaj vazduh presekli. Ne mogu da kažem da nas mrze, ali nas i ne vole. Samo mi Cigani brinemo o beloj kugi, a nemamo ni posla, ni para, ništa. Celo ovo naselje bila je zahvatila žutica. Sada se lečimo sami, a ima nas dvanaestak porodica - nastavlja priču jedna od Romkinja.
ORLOVIĆ NAJVEĆE NASELJE
Najveće romsko naselje u Kruševcu je Marko Orlović sa više od 2.000 Roma. Naselje, prema njihovom kazivanju, postoji već 110 godina i uređenije je od ostalih, ali i ovde nisu bez problema. Prenaseljenost je najveći problem. Gradske vlasti su prošle godine pokušale da unaprede infrastrukturu, ali zbog prenaseljenosti ne može mnogo ni da se uradi. Ulice su uglavnom asfaltirane, imaju vodu, struju, a urađena je i kanalizacija.
- Najveća nevolja Marka Orlovića je u tome što je više od 400 domaćina, koji su nekada radili u kruševačkim društvenim preduzećima, ostalo bez posla. Neki negde idu, pa se vraćaju, drugi se dovijaju sakupljajući staro gvožđe i papirni otpad oko kontejnera i smetlišta, a drugi čekaju milostinju - priča jedan stariji Rom.
Preduzimljivi Romi
Položaj Roma nije ugrožen samo u ovom kruševačkom kvartu, iznad kojeg se nadvilo nekoliko višespratnica. U Kruševcu najmanje 500 romskih porodica živi u nekoliko nehigijenskih naselja bez vode, kanalizacije, struje, u kućama koje su trošne. U boljem položaju nisu ni Romi u blizini Železničke stanice, a ni oni kod Starog aerodroma. Zato, u udruženju „Romano alav“ smatraju da bi Skupština grada trebalo da usvoji rešenje o prostornom planiranju romskih naselja, što je prvi korak u razrešenju problema.
Romi u naselju Panjevac su među prvima rešili da poprave svoj nezavidan položaj. Oformljen je Razvojni obrazovni centar, čiji rad finansira UNICEF i Grad Kruševac. Pri ovom centru rade dva profesora razredne nastave, specijalni pedagog, medicinska sestra i kadrovi organizacije „Romano alav“. Svi svakodnevno rade sa 60-toro dece, uzrasta od tri do 15 godina. Deo tih mališana uključen je u redovno obrazovanje, a deo je i dalje prepušten ulici.
Deca dobijaju jedan obrok, a mnogima je to jedino što pojedu u toku dana. Osim toga, Crveni krst Kruševca u ovom naselju podeli i 130 besplatnih obroka. U Panjevcu, čak, s ponosom kažu da je u osnovnu školu ove godine krenulo šest prvaka, a u srednju školu 10 đaka.
- Dvoje je upisalo višu, a jedno fakultet - kažu u Panjevcu.
U naselju Čitluk 1 živi oko 200 Roma. NJihove kuće su malo uređenije. Imaju struju, vodu i mobilniji su, lakše dolaze do posla, mada i među njima, pričaju, ima dosta siromašnih. U Čitluku 2 ima, takođe, oko 200 Roma.
- Mi imamo samo jednu javnu česmu, delimično struju, ali nam poplave zadaju najveće nevolje - pričaju Romi u Čitluku 2. Bez osnovnih životnih uslova je i oko 30 Roma koji žive na Jasičkom putu. - Onima kod Aerodroma je mnogo lakše. Imaju konje, kose travu, skupljaju gvožđe, a od toga se živi - pričaju Romi na Jasičkom putu.
