Izvor: Večernje novosti, 04.Nov.2012, 21:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Celo selo živi od kamena

TEŽAK je kamen, ali ništa nije teško kao kad loša vremena pritisnu. Znaju to dobro žitelji Krvavice, koji generacijama od kamena žive. Iako su naišla teška vremena, tradicija u najpoznatijem kamenorezačkom selu u Srbiji neće se prekinuti. Sinovi ovde i danas uče zanat od očeva, preuzimaju poslove i ostaju na selu. Loš planinski put vodi do sela udaljenog dvadesetak kilometara od Kruševca. Može se izbrojati u njemu dvestotinak kuća. Gotovo ispred svake nalaze se gomile polomljenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mermera i znak sa imenom preduzeća, kamenorezačkog naravno. U svakoj je bar po jedan kamenorezac. Imućniji imaju svoje radnje, ostali kod njih rade. Na posao ovde dolaze i ljudi iz grada. Dolaze iz grada i devojke koje su udaju u Krvavici. Momaka ima mnogo, rezanje kamena je teško, ali se zarađuje dobro. Krvavica je retko srpsko selo koje nema problema sa natalitetom. Ove godine upisali su čitavo odeljenje od dvadesetak učenika u prvi razred. KONKURENCIJA IZ KINE KAMENORESCIMA iz Krvavice malo ko u Srbiji može da izađe na crtu. Ali poslednjih godina opasna konkurencija stiže im - iz Kine. - Uvoze se spomenici koji su malo jeftniji, ali nekvalitetniji - priča Miloš. - Ljudima je svaki dinar važan, pa kažu kamen je kamen i sve više kupuju te kineske. - Puno mladih ljudi ostaje na selu i bavi se kamenom - kaže Miloš Milenković (25), koji za sobom već ima zavidan kamenorezački staž. - Jeste težak posao i radi se po nekad i 16 sati dnevno, ali bolje je to, nego da ne radiš ništa u gradu, ili da radiš za neku bednu platu kod gazde. Ovde si svoj čovek i možeš da živiš pristojno od svog rada. Istina, sve je teže otkako je počela ova kriza. Ljudi nemaju para, a država nam samo odmaže. Stalno uvode neke nove dažbine i poreze. Što bi rekli stariji - bolje je bilo pod Turcima. Kod njih se znalo, daš im deseti deo i oni su mirni. A nama država uzima pola od svega što zaradimo. Miloš nam govori dok pomoću glomazne mašina glača crni mermer. Završio je srednju trgovačku školu, ali već od svoje petnaeste radi zajedno sa ocem i tri godine mlađim bratom. Obojica braće su oženjeni, a mlađi, Mladen, ima i dvoje dece. Tradicija je u Krvavici, kažu, i da se momci mladi žene. - Nema ovde mnogo neženja, do 23. se svi već skuće - priča Miloš. - Tek nekoliko ih ima starijih da još momkuju. - I treba da se žene mladi, Srbiji su potrebna deca - uključuje se u razgovor Rade, koji je dotad u tišini završavao sliku na jednom mermernom spomeniku. On je jedan od onih gradskih "migranata" koji svakog dana dolaze u Krvavicu na posao. Radio je kao mašinac u "14. oktobru", ali je na vreme shvatio da bolje može da živi od svog hobija - izrade slika na kamenu. - Vidim da sad bivše kolege organizju proteste, traže plate - priča. - A ko da im da plate? Nema ništa dok ne zasučeš rukave i uzmeš stvari u svoje ruke. U Krvavici se "momkuje" uglavnom u jedinom kafiću i igraonici u centru sela. Tu je naravno i prodavnica, a ko se pažljivije zagleda u izloženu robu videće i natpis koji otkriva da se u istoj zgradi nalazi i Dom kuluture. Kako stvari stoje, čini se da u Krvavici momaka i devojaka ni ubuduće neće faliti. Mladen Milenković (22) bez mnogo premišljanja kaže da ne bi imao ništa protiv da i njegova deca ostanu na selu. - Ako budu našli neke dobre poslove u gradu, neka idu - kaže Mladen. - Ali ako će kod nekoga da rade za 15.000 -20.000 dinara, bolje im je da ostanu ovde i da uče zanat. Težak je kamen, zna to dobro Mladen, ali malo šta je teško kao kad ne možeš da živiš od svog rada. ČUKUNDEDA IMAO MAJDAN NEDALEKO od kuće Milenkovića nalazi se kameni spomenik koji je njihov čukundeda podigao sebi polovinom prošlog veka u svojoj 92. godini. Još je on živeo od kamena, i to od majdana koji je imao nedaleko od sela. Na spomeniku je opisao svoj život i golgotu kroz koju je prolazio u ratovima kojih ovde nije manjkalo.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na Večernje novosti...