Izvor: Politika, 01.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćelije – raj za pecaroše
Problem za ribolovce koji ovde dolaze iz bliže i dalje okoline, kao i za ljubitelje odmora u netaknutoj prirodi, predstavlja to što gotovo da nema gde da se odsedne
Zlatare na jezeru Ćelije – Rasina, brza planinska reka, koja silazi sa obronaka Kopaonika, pregrađena je kod mesta Ćelije, pa je tako stvoreno istoimeno veštačko jezero, dužine 12 kilometara, od sela Razbojne do brane kod Ćelija, iz kojeg se Kruševac snabdeva vodom za piće.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Stvaranjem veštačkog jezera selo Zlatare je ostalo raspolućeno: jedna polovina je na jastrebačkoj strani, a druga, u kojoj su uglavnom novosagrađene kuće, prostire se duž magistralnog puta koji od Kruševca ide prema Brusu i Kopaoniku.
Retki čamci i kamp-kućice uglavnom su, kažu meštani, vlasništvo zaljubljenika u ribolov. A priče da je ovo jezero izuzetno bogato ribom slušali smo i u susednom Blacu, u Prokuplju, Nišu... Ima u tim pričama i onih, pravih ribolovačkih, poput one da ribari ovde donesu zamrzivače, priključe ih u nekoj od obližnjih kuća i napuštaju jezero tek kad ih napune!
Istina je da je jezero bogato raznovrsnom ribom: pored belice, tu je i deverika, ali primerci od četiri i više kilograma su retki, za razliku od smuđa koji doseže i 10 kilograma, a ima i krupnih šarana – jedan ulovljeni težio je čak 28 kilograma. Primat za sada drži som koji je merio 58 kilograma, a ako nije ribolovačka priča, u vodama Ćelija ima primeraka ove ribe i od po 100 kilograma! Kako nam ispričaše ovdašnji pecaroši, na jezero je u ovo doba godine najlepše doći rano izjutra ili predveče: sada je vreme mrešćenja, pa je prema plićacima kao u mravinjaku: sve ključa od riba koje iskaču iz vode, poneke i na obali završe. To traje do sredine juna, pa je do tada i ribolov zabranjen.
Inače, ovdašnjim ribljim bogatstvom upravlja kraljevačko gazdinstvo „Srbijavode", a dnevna dozvola za pecanje staje 1.000 dinara. Godišnja članarina u ribolovačkom društvu je 4.500 dinara, a omogućava pecanje na jezeru Ćelije tokom čitave sezone.
Međutim, problem za ribolovce koji ovde dolaze iz bliže i dalje okoline jeste to što gotovo da nema mesta gde bi odseli. Tek nekoliko meštana Ćelija izdaje sobe po ceni od 300 dinara po krevetu, uglavnom u vreme kad se na jezeru održavaju takmičenja u sportskom ribolovu. Ona su ovde česta: od lokalnih, preko regionalnih do državnih, a odskoro i balkanskih. Za tu namenu je uređena posebna ribolovna pista.
Na jezeru nije dozvoljeno kupanje, ali, kako nam kažu meštani, čim otopli, mnogi za ovu zabranu ne haju. Na obalama jezera nije dozvoljena ni gradnja, pa, ipak, pejzaž je prošaran krovovima pojedinih vikendica. Kafana ima svuda u okolnim naseljima, međutim, na jelovniku gotovo svih je pečenje, jagnjeće ili praseće, a ribe na meniju ima tek tu i tamo.
– Mnogo šta još mora da bude urađeno da bi ovo jezero masovnije bilo privlačno za turiste željne odmora u miru i prirodi. Najpre, nije rešeno pitanje otpadnih voda, što je osnovno, nema ni uređenih pristupa jezeru, šetališta, odmorišta...Snabdevanje pijaćom vodom je otežano jer su česti kvarovi na zajedničkom vodovodu. Meštani, čija su imanja potopljena, primani su na posao po fabrikama u Kruševcu po spiskovima koje su pravile mesne zajednice, pa je malo ko ostao da se bavi proizvodnjom sira, kajmaka, vina i rakije po kojima smo bili čuveni. Kako onda da nam dođu turisti – kaže za naš list meštanin Radojko Tamburić i dodaje da bi za ovdašnji razvoj turizma bilo dobro kada bi se ljudi iz ovih krajeva, koji su u međuvremenu u fabrikama ostali bez posla, vratili na imanja u svojim selima.
D. Borisavljević
[objavljeno: 02/06/2008]
