Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čačani nemaju vremena da jauču
U subotu se prekinula tanušna nit koja je još držala Čačane u našoj najjačoj fudbalskoj ligi, ali pre nego što se isele iz nje predstoji im još finale Kupa Srbije
Najveći uspeh u svojoj istoriji čačanski Borac je ostvario pre nešto više od mesec dana kada se u Novom Sadu, na opšte iznenađenje, izborio za ulazak u finale Kupa Srbije. Sudbina je htela da tanušnu nit, koja ga je držala u našoj najjačoj ligi, prekine u Čačku baš Vojvodina.
Ali, Borac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema vremena da jauče od bola. Pred njim je sutra okršaj s Crvenom zvezdu u Kruševcu i njegova je obaveza da se – ne preda.
Bio je on unapred prežaljen i 1946. kada se igralo prvo prvenstvo Srbije, koje je bilo kvalifikaciono takmičenje za ulazak u Prvu ligu Jugoslavije. U prvom kolu, kraj Morave, domaćin je pobedio Crvenu zvezdu s 2:1.
Na toj utakmici je za Borac igrao Mladomir Đorđević, koji se kasnije proslavio kao filmski režiser Puriša Đorđević. On nije jedini iz kluba koji se pročuo van sporta. Kliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu se zove po potpredsedniku kluba iz Čačka. Po zvaničnoj verziji poginuo je u saobraćajnom udesu 1939. kada ga je policija sprovodila u zatvor na Adi Ciganliji.
Borac je osnovan 1. maja 1926. kao radnički klub. I bio je jedan od osnivača radničke sportske zajednice 12. jula 1928.
Njegov značaj iz tog doba prof. dr Mihailo Andrejević, vođa naše reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu, funkcioner BSK-a i predsednik nacionalnog fudbalskog saveza, ovako je ocenio za klupsku monografiju „Tim Borca bio je kompletan”, koju je napisao Aleksandar Kerković:
„Ova grupa je tada kao opoziciona grupa izglasala nepoverenje upravi Beogradskog loptačkog podsaveza i u sledećoj upravi su predstavnici radničke zajednice dobili više svojih predstavnika, a takođe i u upravi Jugoslovenskog nogometnog saveza. Ta sve veća borbenost radničkih klubova omogućila je bolji uticaj na politički razvoj napredne omladine toga doba. Tome su doprineli svojom aktivnošću i ljudi i igrači iz Borca i Čačka okupljajući naprednu omladinu toga kraja. Počev od predsednika Jove Jolovića, kao i braće Mitrović, Dojčila kao novinara, a posebno aktivnog igrača pok. Ratka, narodnog heroja...”
Što je Borac „crveno-beli” zasluga pripada njegovom prvom predsedniku. Pošto nadležni nisu hteli da odobre klubu crvenu boju Jovan Jolović je zamolio ženski deo svoje porodice da preko crvenih dresova ušije bele trake.
Njegovom sinu Živoradu, jednom od naših neumornih fudbalskih pregalaca (decenijama rukovodilac takmičenja za Kup Jugoslavije), ovih dana su pomešana osećanja:
– Koliko sam srećan što je Borac ostvario istorijski uspeh ulaskom u finale nacionalnog Kupa, toliko sam tužan što ispada iz lige. Pre ovoga sam tugovao zbog kluba samo 1993. kada je sponzor neovlašćeno promenio klubu ime u Čačak i umesto tradicionalne značke nametnuo grb Jevrema Obrenovića. To je izazvalo proteste, pa se o tome vodila i polemika u „Politikinoj” rubrici „Među nama” u kojoj sam i ja učestvovao.
Bilo je to drugi put da Borac menja ime. Prvi put je to bilo da bi se „isfintirala” zabrana Uprave Drinske banovine, koja je 27. septembra 1937. odlučila da raspusti Borac. Pošto su u klubu očekivali da njihova žalba neće biti uslišena fuzionisao se s Trgovačkom omladinom 17. aprila 1938. i pod imenom Omladinac nastavio do okupacije.
Za vreme rata klub nije radio, a njegovo igralište je poslužilo Nemcima da 20. jula 1941. na njemu iz odmazde streljaju 12 rodoljuba, što je Kerković u svojoj knjizi potkrepio i fotografijom.
Za izgradnju tog svog prvog igrališta Borac (tada Omladinac) najviše duguje inž. Dragomiru Tošiću, bivšem beku BSK-a i reprezentacije (bio 1930. u Montevideu), koji je tu došao zbog izgradnje pruge Čačak-Požega. On je u klubu radio i kao trener bez ikakve nadoknade.
Najveći Borčev predratni uspeh bilo je prvo mesto u Zapadnomoravskoj župi 1934. Drugoligaš je postao 1962. i nikada nije ispao iz nje. Učestvovao je tri puta u kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu, ali mu se nijednom nije posrećilo da se tamo i probije.
Kada je Savez za fizičku kulturu Jugoslavije 1976. predložio da umesto dve grupe Druga liga ponovo ima četiri Čačani su bili protiv toga.
„Te godine Borac je na kraju jesenjeg dela prvenstva bio pretposlednji sa svega 11 bodova. Svi su očekivali da će se Borac zalagati za predlog SOFKJ koji bi obezbeđivao siguran drugoligaški status. Međutim, delegacija Borca, zadržavajući svoj stav kada je tim bio visoko plasiran, izjavila je da ne podržava ovaj stav o podeli lige. Urednik „Politike” Rade Stanojević objavio je posle ovog sastanka komentar pod naslovom: „Borac umire uspravno”,” preneo je Kerković pohvalu klubu koji ne prodaje veru za večeru.
To sada može da posluži kao putokaz ovoj generaciji Borca. Njihov klub je oduvek bio spreman da umre uspravno, a na njima je da opravdaju njegovo ime i da se, bez obzira na sve, bore.
Ivan Cvetković
----------------------------------------
Klub nije ušao u Prvu ligu, ali igrači jesu
Borac je u Jugoslaviji imao najduži drugoligaški staž, ali se ni jednom nije probio u Prvu ligu. Međutim, kakve je igrače imao vidi se i po tome što je posle neuspešnih kvalifikacija (1970-1973) od njegovih fudbalera u prvoligaškim klubovima mogao da se sastavi ceo tim: Avramović (Rijeka), Kovačević (Partizan), Drobnjak, Baralić, Rajevac (C. zvezda), Kostić, Jovašević, Janićijević (Beograd), Topalović, Martinović (Radnički, Kragujevac) i Ćuslović (Napredak).
Najuspešniji treneri su mu bili bivši igrači. U Drugu ligu ga je uveo Živorad Stanković, u kvalifikacijama za Prvu ligu ga je vodio Dragan Bojović, u Evropu ga je izveo Milovan Rajevac, a sada, u finalu Kupa Srbije, vodiće ga Slavko Vojičić.
Čačani u Kruševcu već osvajali Kup Srbije
Borac je tri puta osvajao Kup Srbije, ali je to tada bila samo etapa za ulazak u završnicu Kupa Jugoslavije. Prvi put je to bilo 1958, kada je i počelo da se igra po tom sistemu, drugi put 1971, posle čega je izbacio čak i Partizan i to u Beogradu (1:1, penalima 5:3), a treći put 1978, kada je trofej osvojen baš u Kruševcu, pobedom protiv Napretka s 4:2.
Idealni tim Borca
U knjizi „Borčevi jubileji” Miodraga Matovića naveden je idealan tim izabran povodom 75 godina kluba. Žiri od 26 bivših igrača izabrao je ovaj sastav: Avramović, Dunjić, Vebel, Baralić, Radonjić, Petrović, Kulašević, Matović, Milinković, Đ. Čakarević i Dragićević.
objavljeno: 15.05.2012.
Pogledaj vesti o: Kruševac
