Izvor: Danas, 12.Okt.2015, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urbane zelene oaze
U poslednje vreme u javnosti se dosta polemiše oko toga zbog čega svi građani Srbije žele da žive u velikim gradovima, te u uglavnom napuštaju seoske, ruralne sredine. A velikih gradova kod nas nema mnogo. To su Beograd, na prvom mestu, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, i još nekolicina urbanih sredina u našoj zemlji, koje uspevaju da održe korak sa razvojem svetske civilizacije. Ova poslednja, u galopu trči u neizvesno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svakodnevno nam donoseći niz novina, high-tech ostvarenja, gomilu novoizmišljenih termina koje čak ni pripadnici Y generacije ne mogu da prate. Sve to dodatno otežava razvoj naših gradova, a kamoli sela.
Ipak, svi koji teže urbanom životu, gradskoj vrevi i buci, ipak duboko u sebi žele da budu okruženi cvrkutom ptica ili besprekornom tišinom prirode, žele da budu okruženi stvarima koje donose mir, spokoj, balans, kojima svi mi, na kraju krajeva, težimo.
Međutim, kako nas savremeni tempo života i trka za novcem tera u gradove, u smog, u pretrpane solitere i zagušljivi gradski prevoz, jako je važno napraviti dobar izbor kada je u pitanju mesto gde ćemo se buditi tj. živeti.
E pa, isto ovako razmišljaju i u Evropi i u svetu. Svi žele da se nastane i skrase u gradu, ali da taj grad ipak ne bude baš grad-grad, već nešto malo lepše, zelenije, da mu je blizu neka ‘voda’, da je na nekom mestu gde je sve na dohvat ruke, a da opet ne bude baš u centru... Isto tako razmišlja i prosečan Evropljanin – Francuz, Englez ili Španac. Upravo je zbog ovoga u Francuskoj i donet zakon po kojem sve nove zgrade koje su nikle u komercijalnim zonama moraju delom biti pokrivene ili biljkama ili solarnim panelima. I tako u centru Pariza postoje genijalna idejna rešenja solitera gde na krovovima niču i gaje se mali vrtovi sa cvećem, zelenilom, i na taj način pružaju se idealni uslovi da se građanin, koji tu živi, oseća kao da niste u gradu - a u gradu ste.
Tako ćemo, uskoro, dok budemo šetali svetskim metropolama biti okruženi - zelenilom. Na sve su mislili ti Evropljani. Ali tako je i u čitavom svetu. Zapravo je postao imperativ da se u opisu stana, nekretnine, koja se nalazi u centru grada obavezno stavi i površina objekta koja je pokrivena zelenilom. Tako će ljudi koji se odluče za kupovinu te nekretnine biti sigurni da dobijaju ono čemu svi težimo.
Ipak, iako sve to deluje tako daleko od nas, ne zaostajemo ni mi baš toliko za svetom. Postoji i kod nas određena tendencija da se život učini lepšim, da se građani nađu u - urbanoj zelenoj oazi.
Naime, i investitori u našoj zemlji, koji se konačno bude iz višegodisnjeg sna prouzrokovanog globalnom ekonomskom krizomi po teritoriji naše države, sve više insistiraju da se stambeni objekti koje grade, obogate zelenilom. Na ovaj način oni kljentima i kupcima nude idealno rešenje – grad koji je obogaćen onime čemu svi težimo. Prirodom.
Tako su se, na primer, skoro useljeni stanovnici A Bloka na Novom Beogradu našli u kompleksu koji je nikao u delu prestonice koji se nekada zvao ‘spavaonica’ i ‘betonska džungla’, delu Beograda koji je nekada bio sinonim za uniformnost, jednoličnost, a koji poslednjih godina doživljava pravu pravcatu metamorfozu. I uprkos nazivima koji decenijama karakterišu Novi Beograd, investitori ovog kompleksa odlučili su da u okviru njega čak 9.000 kvadrata bude pod zelenilom. To je ono što ima i prosečan Evropljanin – komfor i prijatno mesto za život.
To se nije pokazalo samo kao odličan način da se zadovolji klijent, već i kao veoma mudra odluka, s obzirom na činjenicu da je, uprkos ekonomskoj krizi, u ovom kompleksu za samo godinu dana prodato čak 500 stanova. I to možda ne bi čudilo, jer je prema mnogim merilima Novi Beograd ‘novi centar’ našeg glavnog grada, da ne stoji činjenica da je prodaja nekretnina u toku ove godine opala za čak 20 odsto. To znači da se stanovi ne kupuju, odnosno ne prodaju, osim, izgleda, ako zaista ne vrede.
Tako da, ako gledamo sa te strane, definitivno se isplati to što se konačno menja koncept građenja čak i kod nas. Što se konačno teži kvalitetu, a ne kvantitetu. Što se odlučujemo i mi za ‘humanizovan’ način življenja, poput onih Evropljana. Ne možemo više da tapkamo u mestu već moramo da gledamo širu sliku, da se povinujemo svetskim trendovima koji definitivno zahtevaju da se ljudima pruži adekvatno mesto za život. Ne mogu se građani više gurati u zgrade koje su ‘zalepljene’ jedna uz drugu, jer samo je 3 odsto zemljine površine naseljeno, tako da - ima mesta. Ima mesta za ove zelene površine u stambenim kompleksima, i ima mesta za zelene krovove koji polako postaju svetski trend u arhitekturi.
