Izvor: Politika, 19.Nov.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici Filuma skućiće se u staroj topolivnici
Kompleks oko Vojnotehničkog zavoda na desnoj obali Lepenice, matičnom mestu srpske industrije, na mapi evropskog graditeljskog nasleđa
Kragujevac – Pitanje budućnosti Vojnotehničkog zavoda (VTZ), matičnog mesta srpske industrije, ponovo je aktuelizovano. Pokrenuo ga je u razgovoru za „Politiku”, pre nekoliko dana, rektor Univerziteta u Kragujevcu Slobodan Arsenijević, najavivši skoru selidbu Filološko-umetničkog fakulteta (Filum) u Dom vojske u centru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grada.
Mučna priča o kućenju Filuma, koja traje punih 12 godina, od osnivanja 2002, neće, međutim, biti završena sve dok se umetnički deo fakulteta ne preseli u objekte tzv. Kneževog arsenala, kolokvijalnog naziva za kompleks starih radionica oružja, podignutih sredinom 19. veka na desnoj obali Lepenice. Tek kada se to desi, naglasio je rektor Arsenijević, Kragujevac može da računa na kvalitetniju kulturnu klimu.
No, prostor oko nekadašnje livnice topova, nije važan samo za lokalnu sredinu, njegova valorizacija i stavljanje u funkciju pitanje je od nacionalnog interesa, kaže za naš list Veroljub Trifunović, koji će uskoro u Gradskom veću preuzeti resor urbanizma.
Reč je o vrhunskom planeru koji je dugo vodio ovdašnju direkciju za urbanizam i izgradnju, autoru nekoliko knjiga o mestu kragujevačke arhitekture u domaćim i međunarodnim okvirima, kome će, kako sam kaže, revitalizacija VTZ-a biti jedan od prioriteta.
– Kroz čitavu istoriju, taj prostor nikada nije bio lokalna briga i investicija, već projekat od nacionalnog značaja. Topolivnica je građena od 1850. do 1853. za vreme kneza Aleksandra Karađorđevića, moderan industrijski kompleks nikao je pod vlašću Milana Obrenovića, a između dva rata, za vreme kralja Aleksandra Karađorđevića, završena je, kako bi se to danas reklo, treća faza razvoja modernog proizvodnog kompleksa. O tom graditeljskom poduhvatu s divljenjem je govorio i putopisac Feliks Kanic, svedočeći da je Kragujevac s kraja 19. i početka 20. veka bio oličenje moderne evropske arhitekture, koju su činili industrijski objekti od stakla i čelika. Zato revitalizacija Vojnotehničkog zavoda i danas mora biti državni projekat. S Kragujevcem na mapi evropskog graditeljskog nasleđa dobija i Srbija – smatra Trifunović.
U tom smislu je već učinjen prvi korak, budući da je 25. marta ove godine Vlada Srbije donela odluku kojom je kompleks VTZ-a proglašen za prostornu kulturnoistorijsku celinu. Pod zaštitu države stavljeno je 52,8 hektara, a popisano je i više od 150 objekata na tom prostoru, od kojih 30 predstavlja jedinstvenu graditeljsku baštinu: Stara livnica – Muzej, Veliki dimnjak, Čaurnica, Mašinska radionica, Vatrogasna kula, Železnički most, Artiljerijsko podoficirska škola...
Ova odluka vlade kruna je višegodišnjeg zajedničkog rada kragujevačkog i republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Najvažnije je to što su sadržaji jasno definisani (kultura, obrazovanje, usluge), kao i to što u okviru kompleksa više neće moći da se gradi ništa što ne ispunjava stroge zaštitarske uslove. Problem su, međutim, industrijski pogoni podignuti posle Drugog rata. Da biste dospeli na Uneskovu listu, svim objektima i celom okruženju mora biti vraćen prvobitni izgled, a to zahteva ogromna ulaganja, mnogo znalačkog rada i vremena – ističe Marko Grković, direktor ovdašnjeg zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Kragujevačka lokalna uprava povukla je pravi potez kada je 2005. donela odluku o otkupu zemljišta na kojem se nalaze neki od najvažnijih objekata Vojnotehničkog zavoda. Tom investicijom otvorena su vrata „zabranjenog grada”, koji je više od pola veka, sve od kraja Drugog rata, bio pod ključem vojske i bezbednosnih službi, imajući u vidu da su se iza kapija nizali pogoni kragujevačke fabrike „Zastava oružje”.
Osim toga, do danas je malo učinjeno na obnovi ovog renesansnog industrijskog kompleksa, jedinstvenog i u evropskim okvirima.
Pokušaj da se u saradnji sa rediteljem Emirom Kusturicom tu podignu moderni bioskopi sa pratećim sadržajima pao je u vodu, a čitav prostor je već nekoliko godina prepušten zubu vremena i beskućnicima koji su u objektima VTZ-a pronašli sklonište od zime.
Nedavno, povodom snimanja britansko-italijanske serije „Krv i čelik” o gradnji „Titanika”, zapuštene zgrade su još jednom oživele kao filmske kulise, ali je, nažalost, i taj iskorak ka revitalizaciji i unosnoj eksploataciji kompleksa bio kratkog daha.
– Preseljenje Odseka za primenjenu umetnost Filuma u objekte Vojnotehničkog zavoda moglo bi i trebalo bi da se dogodi pre no što se svi planovi i ideje stave na papir. Nama nisu potrebne perfektno čiste prostorije, dovoljno je da se uvede grejanje, a prostor oko starog dimnjaka idealno je mesto za izložbe skulptura velikih dimenzija, poput onih koje se rade u umetničkom centru „Tera” u Kikindi, nastalom na prostoru stare ciglane i crepane – kaže Bojan Otašević, profesor crtanja i slikanja na Filumu.
U starom industrijskom kompleksu VTZ-a leži ogroman potencijal, u kulturnom i ekonomskom smislu. Priliku da se svrstamo u red modernih evropskih država, koje istovremeno čuvaju i ulažu u svoju istoriju, tradiciju i nasleđe, ne treba propustiti.
Brane Kartalović
objavljeno: 19/11/2014
Pogledaj vesti o: Kragujevac
