Izvor: Politika, 10.Sep.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto južne, severna obilaznica
„Fijat” ima razumevanja, ali grad i država mnogo kasne sa izgradnjom putne infrastrukture koja bi fabrici automobila trebalo da omogući brži transport kroz Kragujevac
Kragujevac – Još pre nego što je „Fijat“ zvanično preuzeo „Zastavinu“ fabriku automobila, u jesen 2008, znalo se da velika fabrika, sa kapacitetom proizvodnje od 250.000 vozila na godišnjem nivou (50.000 više od „Zastavinog“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekorda iz 1989), ne može normalno da funkcioniše ako se ne uradi nova putna infrastruktura kroz Kragujevac. Uske saobraćajnice, građene za broj vozila od pre dvadeset godina, više ne odgovaraju naraslim potrebama grada sa blizu 200.000 stanovnika i nisu spremne prime sve fabričke šlepere i pojačan industrijski transport koji je već primetan. Iako su mnogi stručnjaci upozoravali da bi centar Kragujevca mogao postati „usko grlo“ kroz koje je nemoguće proći, do danas je malo šta urađeno na tom polju.
Južna obilaznica je „zastala“ na samom početku, kod kružnog toka na ulasku u grad iz pravca Batočine. Od 15 kilometara dugačkog koridora, kojim je tranzitni saobraćaj trebalo preusmeriti ka periferiji, za više od jedne decenije urađen je samo uskoprofilni most preko Lepenice i još par stotina metara do prvih kuća u naselju Lekina bara, gde se put prekida.
Očekivalo se da će sa dolaskom „Fijata“ radovi na ovoj važnoj saobraćajnici, koja je kao takva prepoznata u planovima pre više od trideset godina, ponovo biti pokrenuti. To se, međutim, nije desilo, a prema najnovijim informacijama, od nastavka gradnje južne obilaznice, bar u skorije vreme, neće biti ništa. Umesto toga, gradiće se severna obilaznica, koja je, takođe, figurirala kao jedno od rešenja u cilju spasavanja grada od saobraćajnih gužvi.
Od južne obilaznice se odustalo iz više razloga, kaže Mirjana Ćirić, pomoćnica direktora kragujevačke Direkcije za urbanizam.
– Zbog kilometar i po dugačkog tunela kroz Metino brdo i brojnih klizišta na tom terenu, koja bi prethodno morala da se saniraju, južna obilaznica je mnogo skuplja od severne. Severna je nešto duža, ali jednostavnija za gradnju, pa samim tim i jeftinija – objašnjava naša sagovornica, napominjući da se „Fijat“ složio sa promenom plana, te da je sa gradom i državom postigao dogovor o nastavku izgradnje severnog koridora.
U zavisnosti od trase kojom će ići, severna obilaznica je za dva do četiri kilometara duža, ali na njenom putu ne stoje prepreke koje sa sobom nosi izgradnja južnog koridora. Prema prvim procenama, izgradnja severne obilaznice (17 ili 19 kilometara) mogla bi da košta oko 40 miliona evra.
Da bi se izbegla komplikovana procedura usaglašavanja sa republičkim planovima, nadležni u lokalnoj upravi pribegli su jednom malom „triku“, pa je severna obilaznica, koja je prema prvobitnom planu trebalo da bude put prvog reda, označena kao gradska ulica bulevarskog tipa, sa trotoarima, osvetljenjem i zaštitnim ostrvom između četiri kolovozne trake. I pored toga, država bi trebalo da ostane glavni finansijer ovog važnog projekta.
– Tačno je da se severna obilaznica celom svojom dužinom prostire na teritoriji grada, ali je izgradnja tog puta obaveza države prema „Fijatu“, s obzirom na to da je reč o projektu od značaja za celu zemlju. Nova fabrika, jednostavno, mora da ima brzu i kvalitetnu komunikaciju, pre svega sa Koridorom 10 – naglašava Ćirićeva, uz napomenu da je u tom cilju važno završiti i put ka Batočini.
Imajući u vidu da se taj put gradi punih devet godina, a da je do sada, od ukupno 25, u saobraćaj puštena samo deonica kroz Kragujevac dugačka deset kilometara, jasno je da ni izgradnja severne obilaznice neće proteći u „brzom ritmu“. Tim pre što nadležni u gradu već u startu najavljuju „faznu izgradnju“, koju će sasvim sigurno pratiti već uobičajeni problemi sa eksproprijacijom zemljišta. Gradnja Petrovačke magistrale, kao prvog dela severne obilaznice, prekinuta je upravo iz tog razloga, pre tri godine, kada su vlasnici parcela tražili da im se isplati mnogo veća suma od one koju im je namenila gradska uprava.
Brane Kartalović
objavljeno: 11.09.2013.
