Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 8.500 tona municije viška
Uskoro uništavanje kasetnih bombi VS. – Grade se savremena skladišta u kojima se sprovode stroge procedure
Srbija će uskoro početi sa uništavanjem viškova kasetne municije iz arsenala VS, a ovaj složen posao obavljaće se u Tehničkom remontnom zavodu Kragujevac čiji stručnjaci su i pred ekspertima iz inostranstva dokazali da su sposobni za ovaj zadatak. Vojska Srbije opremljena je britanskim kasetnim avio-bombama BL-755 koje nose avioni tipa „orao“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i neće se odreći tog naoružanja, ali će se rešiti nepotrebnih viškova i time smanjiti potencijalni rizik u vojnim skladištima.
Još od raspada bivše Jugoslavije, domaći sistem odbrane opterećen je viškom municije lagerovane za potrebe JNA koja se pripremala za rat u vremenima kada su najvažniji parametri bili brojnost ljudstva i tehnike.
– Novija istorija pokazala je da se savremeni ratovi vode manjim snagama, ali preciznijim oružanim sistemima. Smanjila se površina države, vojska je manja a i neki oružani sistemi izašli su iz upotrebe pa je 2006. godine u Srbiji bilo 34.000 tona municije viška. Te godine desila se nesreća – eksplozija skladišta na Karađorđevom brdu kod Paraćina. Iako se problem viška municije rešavao i ranije, od tada se intenzivnije radi na tome. Posle rata 1999. godine velike količine municije čuvane su na otvorenom prostoru jer su u bombardovanju NATO-a uništena skladišta. Zajedničkim naporima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije izgrađeni su savremeni skladišni objekti, pa od juna 2011. više nema municije koja se čuva na otvorenom prostoru – kaže brigadni general Bojan Zrnić, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane objašnjavajući da Srbija danas ima 8.500 tona municije viška.
Idealno bi bilo da se pitanje viška municije može rešiti prodajom, ali ono što je višak Srbiji, uglavnom nije potrebno ni drugim državama posebno imajući u vidu ogromne količine municije koja je u istočnoj Evropi preostala još iz vremena Varšavskog pakta. Drugi način je, kako se to stručno kaže, „delaboracija“, odnosno bezbedno rasklapanje municije na komponente – barut se uništava spaljivanjem, eksploziv vraća namenskoj industriji koja ga nakon prerade može koristiti za svoje proizvode, a metali se ponovo mogu koristiti kao sekundarna sirovina.
– Tokom 2010. i 2011. godine Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su izgradili 9.160 kvadratnih metara skladišnog prostora, reč je o 24 objekta na sedam lokacija. Najviše objekata je izgrađeno na lokacijama Bogovađa, Zuce i Batajnica. Gradiće se i novi objekti u skladištima „Mrsać“ kod Kraljeva i „Mirnička reka“ kod Kuršumlije. Problem je što se na nekim lokacijama, u takozvanoj pirotehničkoj zoni, grade stambeni i drugi objekti što ljude koji u njima borave dovodi u rizik. Na rešavanju ovog problema moraju se angažovati lokalne samouprave koje nisu sprečavale divlju gradnju u zabranjenim zonama – ističe brigadni general Zrnić.
U vojnim skladištima municije, naravno, najvažnija je bezbednost. Posebna pažnja posvećuje se stabilnosti baruta i raketnog goriva. U određenim intervalima uzimaju se uzorci, da bi se registrovale hemijske promene koje mogu dovesti do samozapaljenja baruta. Od rezultata laboratorijskih ispitivanja zavisi dalji postupak sa municijom. U laboratoriji Tehničkog remontnog zavoda u Kragujevcu postoje uzorci svih proizvedenih serija baruta. Kolekcija baruta i raketnih goriva sa uzorcima postoji i u Crnoj Gori, jer su u vreme Jugoslavije „starenje“ baruta analizirali u kontinentalnim i mediteranskim uslovima. Kako je utvrđeno, određeni procesi u barutu brže se odvijaju u mediteranskim uslovima.
Svi poslovi delaboracije viškova municije obavljeni su u Tehničkom remontnom zavodu u Kragujevcu, osim rešavanja pitanja viška protivtenkovskih mina, što je obavljeno u „Prvoj iskri“ u Bariču i protivavionskih raketa „strela 2M“ u „Krušiku“ u Valjevu.
----------------------------------------------
Napalm prah i beli fosfor
Ministarstvo odbrane raspolaže i sa 110 tona viška napalm praha, supstance koja se čuva u buradima a u slučaju potrebe koristi se za punjenje avio-bombi. Takođe, postoji i 900 tona viška municije sa belim fosforom, reč je o dimnim granatama. Na rešavanju problema viškova ovih vrsta municija radi se sa OEBS i UNDP. Materija koja preostane, ekološki opasna, moraće da se izveze u zemlje gde će moći da se bezbedno uništi, a postoji i mogućnost da se to odgovarajućom tehnologijom obavi u Srbiji.
Milan Galović
objavljeno: 22.09.2012.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
