Izvor: Politika, 13.Maj.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržišna procena ili politička igra
Cena kasarne „Vojvoda Radomir Putnik” utvrđena je u skladu sa zakonom, tvrde u republičkoj Poreskoj upravi, koju je kragujevačka vlast optužila za sprovođenje partijskih interesa
Kragujevac – Dan pošto je gradska vlast saopštila da je odbacila ponudu Ministarstva odbrane za kupovinu kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“ po ceni od 30,2 miliona evra, oglasila se kragujevačka filijala republičke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Poreske uprave, koja je radila procenu vrednosti zemljišta. (Prema izveštaju ove institucije, koji je sačinjen decembra prošle godine, cena jednog ara na parceli površine devet hektara, koliko zauzima vojni kompleks u centru grada, iznosi 35.000 bodova, odnosno isto toliko evra.) U saopštenju republičke Poreske uprave, koje je juče stiglo na adresu našeg lista, navodi se da je procena izvršena u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da je u izradi izveštaja korišćena standardna metodologija.
Prema rečima Olge Milojević, direktorke kragujevačkog odeljenja Poreske uprave, reč je o metodi parifikacije koja podrazumeva upoređivanje vrednosti zemljišta na istim ili sličnim lokacijama.
– Poreska uprava može da radi samo po zakonu, a ne u korist nečijih separatnih interesa, u ovom slučaju kragujevačke uprave. Zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti lokacije na kojoj se nalazi kasarna dobili smo od Ministarstva odbrane, odnosno republičke Direkcije za imovinu, a oni nisu stavili ni jednu primedbu na naš izveštaj – navela je Milojevićeva u izjavi za „Politiku“, dodajući da „grad Kragujevac nema pravo žalbe, jer nije ni bio učesnik u ovom postupku“.
Za utvrđivanje cene zemljišta, kako nam je objašnjeno, korišćeni su podaci sa tri parcele u blizini same kasarne. Parcele su kupljene po prosečnoj ceni od 38.726 evra po aru (što je gotovo četiri hiljade evra više od procenjene vrednosti vojnog kompleksa), a njihov prodavac bilo je jedno kragujevačko javno preduzeće – Preduzeće za izgradnju grada, napominju u ovdašnjoj filijali republičke Poreske uprave.
U ovoj instituciji zato smatraju da „nema osnova za grube komentare predstavnika gradske vlasti“, a u saopštenju još navode da lokacije u centru grada dostižu četiri puta višu cenu od one po kojoj se prodaje kasarna.
„Samo jedna parcela u ulici Kneza Miloša, u kojoj se nalazi i sama kasarna, prodata je za čak 130.000 evra po aru“, stoji u saopštenju republičke Poreske uprave.
Budući da je ovakav izveštaj stigao posle šest godina bezuspešnih pregovora sa Ministarstvom odbrane o ustupanju kasarne gradu, predstavnici kragujevačke vlasti odlučili su se za „kontraudar“, pa su lokalnoj Poreskoj upravi naložili da utvrdi visinu naknade za korišćenje zemljišta na kome se nalazi napušteni vojni kompleks.
Kako je za naš list izjavio Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije i potpredsednik „Zajedno za Šumadiju“, Ministarstvo odbrane će na ime rente za zemljište i objekte, koji nisu u funkciji još od bombardovanja 1999, gradu morati da isplati 27 miliona dinara na godišnjem nivou, i to retroaktivno za prethodnih pet godina.
– Pošto su se Ministarstvo odbrane, Direkcija za imovinu i Poreska uprava ponašali tržišno, po istom principu će i grad Kragujevac naplaćivati rentu za zemljište. Svesni krize u kojoj se nalazimo, iznos će biti utvrđen po najnižoj skali. Mi imamo obzira, ali oni koji su procenjivali vrednost kasarne u dobroj meri su se rukovodili političkim i partijskim interesima – rekao je Vasiljević, naglašavajući da su na čelu pomenutih institucija „sve sami kadrovi Demokratske stranke“.
Da li u svemu ovome ima i politike (demokrate i pristalice „Zajedno“, iako formalno u koaliciji, već duže vreme su na „ratnoj nozi“), ili u gradskom budžetu (koji se stalno popunjava kreditima) nedostaju sredstva za kupovinu kasarne, teško je reći. Tek, lokacija kompleksa „Radomir Putnik“, prema ranije utvrđenim planovima, trebalo bi da posluži za izgradnju velike javne garaže, nove pijace i niza drugih važnih objekata koji odavno nedostaju Kragujevcu.
Brane Kartalović
objavljeno: 14.05.2011.
