Izvor: Šumadija Press, 30.Okt.2015, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošimo milione čisteći divlje deponije
Kragujevačka komunalna policija protiv formiranja divljih deponija već mesec i po dana bori se dežurstvima kraj smetlišta.
Gradske vlasti jedino rešenje vide u tome da se rizična mesta ne čiste stihijski, već redovno. Prema kragujevačkom katastru divljih deponija, u gradu na Lepenici je trenutno oko 80 ovakvih smetlišta. Planinari i neki članovi eko udruženja tvrde da ih je tri puta više.
Ako Srbija planira pridruživanje EU i sam pojam – divlja deponija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << neće smeti da postoji, a lokalne samouprave moraće valjano da zasuču rukave, jer će dobar deo pravilnika one morati da sprovedu i mnogo para da obezbede za uvođenje reda u ovu oblast.
Dežurstva na divljim deponijama
Komunalni policajci dobili su od 16. septembra zadatak da što više vremena provode na divljim deponijama, pa po dve ekipe u smeni krstare gradom i obilaze i kontrolišu 34 divlje deponije.
Andreja Ilić, načelnik gradske uprave za komunalne i inspekcijske poslove, kaže da rezultati nisu izostali.
– Najpre smo svih tridesetak deponija očistili, pa počeli ta dežurstva. Na kontrolisanim lokacijama nije bilo ponovnog odlaganja đubreta, što je i bila ideja. Kada smo rešili da pojačamo prisustvo na deponijama nije nam prvi cilj bio da više kažnjavamo, nego da probudimo svest ljudi i da pokažemo da je gradska vlast upornija od zagađivača. Nema lošeg naroda, u pitanju je loša navika, a gde ima loše navike ima i promene te navike – kaže Ilić dodajući da su najuporniji zagađivači i kažnjavani.
Za prvih deset dana akcije podneto je sedam prekršajnih naloga. Ipak, kazniti bahatost u Srbiji nije lako. Zakon kaže da samo onaj ko je uhvaćen dok baca otpad tamo gde ne treba, može biti sankcionisan. Ne pomaže čak ni kada se u đubretu nađe neki račun sa imenom i adresom vlasnika đubreta. Za odlaganje otpada na javnoj površini zaprećena je novčana kazna na licu mesta u iznosu 5.000 dinara za fizička lica, a 10.000 dinara za pravna.
Kragujevčaninu Marjanu Tucakoviću dojadilo je da mu prave deponiju pod prozorom, pa je jedva dočekao akciju komunalne policije. Pozvao ih je u naselje Šumarice, Šumaričku ulicu. Tucaković je noć pre vijao niz put nepoznatog čoveka koji mu je pred kuće istovario kolica šuta.
– Došao noću, istovario đubre, pa “dao gas” sa kolicima niz ulicu. Ja za njim. Stignem ga i pitam što mi đubre baca pred kuću. On još viče na mene. Komunalci mi kažu da ne mogu ništa ako ne znaju ko je bacio – kaže očajni Tucaković.
U borbi sa divljim deponijama preduzeće “Čistoća” svakog prvog vikenda u mesecu sprovodi akciju odvoženja kabastog otpada i to besplatno. Ipak, mnogima je milije da stari krevet bace kraj raskrsnice, na primer u Dulensku ulicu.
Jedini lek- iznova i iznova ih čistiti?
Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine, kaže da je cilj nadležnih da se napravi sistem konstantnog čišćenja divljih deponija.
– Do nedavno je JKP “Čistoća” po prijavi komunalne policije odlazila da čisti takva smetlišta. Mi sada imamo katastar divljih deponija i čistićemo ih redovno, ne čekajući poziv komunalne policije. Plan je da nam mesne zajednice javljaju gde ima divljih deponija i da “Čistoća”, recimo, svakog ponedeljka sa četiri kamiona čisti te deponije. Cilj nam je da taj posao uvedemo u sistem, da se ne radi stihijski. To takođe znači, da u sistem mora da se uvede i to da se ne stvaraju nove divlje deponije, kao i to da budu kažnjavani oni koji bacaju otpad gde mu nije mesto – kaže Maksimović.
Tako će novac jednog poresekog obveznika, koji đubre odlaže tamo gde treba, biti trošen za čišćenje divlje deponije koju pravi porseki obveznik koji ne zna pravila življenja u civilizaciji.
Na pitanje od kojih će para grad redovno čistiti divlje deponije, Maksimović kaže da će bolje biti trošene pare od komunalne takse koju građani Kragujevca plaćaju uz račun za objedinjenu naplatu. Reč je o sumi od oko 20 miliona dinara godišnje.
Vladimir Maksimović dodaje da, prema katastru divljih deponija, grad u ovom trenutku ima između 70 i 80 takvih smetlišta, ali da se neka čiste, druga formiraju, pa se taj broj menja.
Ljubitelji planinarenja, sa kojima je Šumadijapress razgovarao na ovu temu, tvrde da je verovatno u pitanju broj deponija u gradskim naseljima, ali da po okolnim selima ima još bar dva puta više deponija. Planinar Rade Pavlović kaže da je obišao sela i brda cele Šumadije i da nema sela u kome nema bar jedne divlje deponije.
– Divlja deponija postoji u Drači iznad manastira, u Divostinu, u reci od Sobovice ka Jarušicama, u Ždraljici ispod Žeželja kod Marine kafane. Dugo bih mogao da nabrajam. Većina reka nam je zatrovana zbog navike “baci u reku, odneće voda”. Na obodima svih sela, na putevima koji vode iz sela, u šipražju kraj rečica, svuda su manje ili veće divlje deponije. U okruženju ih je bar 200 do 300 – kaže Pavlović.
U Srbiji 40 odsto otpada – na divljim deponijama
Na divlje deponije, koje su van kontrole javnih komunalnih preduzeća, odlaže se oko 40 odsto generisanog komunalnog otpada u Srbiji, rekla je Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine prošle godine na okruglom stolu na temu “Deponije u Srbiji – uzrok ili rešenje problema”.
Prema nekim izvorima, na teritoriji cele države ima čak 3.600 divljih smetlišta, što zbog nesavesnog postupanja stanovništva, što zbog činjenice da oko 2.500.000 domaćinstava nije pokriveno organizovanim sakupljanjem otpada.
Srbija mora da zatvori sve ilegalne deponije na svojoj teritoriji ukoliko želi da njene šanse za ulazak u EU budu realne.
Proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa regulativama Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine počeo je 2009. godine usvajanjem takozvanog paketa zelenih zakona, a puna primena propisa očekuje se do 2030. godine. Za to će biti neophodno oko 10,6 milijardi evra.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
