Izvor: B92, 07.Dec.2010, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tešić spominjan u izveštajima UN
Beograd -- Slobodan Tešić, koga depeše sa "Vikiliksa" povezuju s trgovinom oružjem, spominje i UN u izveštajima u vezi s kršenjem sankcija prodaje oružja Iraku i Liberiji.
U tim izveštajima UN, beogradski biznismen Slobodan Tešić se pominje i u vezi s malverzacijama oko izvoza u Nigeriju oružja kragujevačke "Zastave".
Američki Vašington post objavio je u oktobru 2002. godine da je Tešićevo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzeće "Temeks" učestvovalo u izradi krstarećih projektila za Irak.
Pozivajući se na izvore bliske vlastima u Beogradu, list je tada objavio da su američke diplomate upozorile jugoslovenske zvaničnike da su tadašnja jugoslovenska namenska preduzeća radila na razvoju krstareće rakete za Irak.
Prema pisanju lista, jugoslovenska namenska preduzeća su dve godine radila na razvoju krstareće rakete za Irak.
Navodi se da je ugovor sklopio u februaru 2001. godine "Jugoimport", a da je potom uspostavio saradnju sa pet manjih privatnih firmi kojima je povereno da ispune ugovor - "Infiniti", "Brunner", GVS, "Interdeal" i firma Slobodana Tešića "Temeks".
Vašington post je tada objavio da te firme kontrolišu, ili su sa njima bliski, aktivni i penzionisani oficiri Vojske Jugoslavije, a cela afera ođeknula je u javnosti pod imenom afera Orao, prema vazduhoplovnom preduzeću "Orao" iz Bijeljine, u RS, za koje je ustanovljeno da je slalo naoružanje Iraku i tako prekršilo rezoluciju UN i Dejtonski mirovni sporazum.
Godinu dana kasnije, Komisija UN za kontrolu sankcija nametnutih Liberiji zbog umešanosti u sukob u Sijera Leoneu objavila je da je kompanija "Temeks" iz Beograda od juna do avgusta 2002. godine, izvezla hiljade automatskih pušaka, ručnih bombi, mina, ručnih bacača i pištolja, kao i milione komada municije u Liberiju.
Oružje je isporučivano uz lažne dokumente po kojima je krajnje odredište pošiljki bila Nigerija.
Lažne prateće papire je obezbeđivalo preduzeće "Interjug" na aerodromu u Beogradu. Kao glavni organizator izvoza oružja i "prekršilac sankcija" UN u izveštaju je naveden izvršni direktor "Temeksa" Slobodan Tešić.
Njegov partner navodno je bio biznismen Orhan Dragaš, koji je demantovao sve optužbe i tužio UN, zahtevajući odštetu od šest miliona dolara.
U posao je, prema izveštaju UN, bio umešan i Jovan Aleksić iz kompanije "Aviogeneks". Njih trojica su putovali u Liberiju iznajmljenim avionom radi ugovaranja isporuka.
Tešić je tada demantovao da je ikada bio u Liberiji, ali je komisija UN, uz pomoć vlasti Srbije, utvrdila da je on bio prijavljen u hotelima u Monroviji, glavnom gradu te zapadnoafričke zemlje.
Oružje je iz Beograda u Liberiju prebacivano avionima moldavske kompanije "Aerokom" i belgijskog ogranka avioprevoznika "Dukor".
Ime Slobodana Tešića pominjano je i u afera oko izvoza 1.500 automatskih pušaka kragujevačke "Zastave" u Nigeriju, 2005. godine.
Tada je direktor "Zastava - Oružja" Rade Gromović optužen zbog zloupotrebe službenog položaja. On je u junu 2002. godine optužen da je kao rukovodilac u "Zastava - Oružju", izvozom određene količine oružja koja nije bila ugovorena, pribavio protivpravnu korist vlasniku preduzeća "Temeks" iz Beograda Slobodanu Tešiću.
U diplomatskoj prepisci koju je objavio sajt Vikiliks, američka ambasada iz Jemena upozorava na ilegalnu trgovinu oružjem Slobodana Tešića.
U dokumentu iz decembra 2009. navodi se da je Tešić potpisao s jemenskim ministarstvom odbrane ugovor za prodaju naoružanja i opreme vredne 78 miliona dolara.
Prema ugovoru, Jemenu bi trebalo da budu isporučeni municija za ručno naoružanje i artiljerijska oruđa, protivavionski topovi, haubice, snajperske puške i eksploziv.
U dokumentu koji je objavio britanski list Gardijan naziv of šor kompanije sa Kipra preko koje Tešić posluje, prekriven je, pa ga nije moguće videti.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
