Izvor: B92, 21.Apr.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tenk M84 krči put vojnoj industriji
Beograd -- Srpska vojna industrija ima potencijal za remont 149 tenkova koje je svojevremeno tadašnja Jugoslavija izvezla u Kuvajt, kažu stručnjaci.
Reč je o tenkovima M-84 u čijoj su proizvodnji učestvovale fabrike iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
U slučaju da sa Kuvajtom bude potpisan ugovor o remontu M-84 u taj proces će morati biti uključene sve fabrike sa prostora bivše SFRJ koje su bile uključene i u proizvodnju tog tenka.
Od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpskih firmi učesnika tog projekta izdvajaju se kruševački 14. oktobar koji je proizvodio kotrljajuće delove, u kragujevačkoj Zastavi izrađivani su pešadijski i protivavionski mitraljezi dok je subotička fabrika Sever učestvovala u proizvodnji jednog od tehnički najsloženijih sistema u tenku, automata za punjenje i pražnjenje topa.
Branko Pavlović, ekonomski analitičar kaže da je remont 149 tenkova kuvajtske vojske veoma ozbiljan posao na kome treba raditi.
"Reč je o veoma bitnom projektu koji zvuči dosta ozbiljnije nego neki drugi projekti koji se spominju u Srbiji. Smatram da je remont M-84 velika šansa za srpsku vojnu industriju. Treba podsetiti na podatak da je svojevremeno taj tenk proglašen za treći najbolji tenk na svetu u svojoj kategoriji. To je pokazatelj da su srpske firme koje su učestvovale u njegovoj proizvodnju sada u stanju da obavljaju poslove poput remonta tog tenka", smatra on.
Pavlović dodaje da je saradnja srpskih preduzeća na remontu M-84 sa firmama iz bivše Jugoslavije potrebna jer je proizvodnja tog tenka bila zajednički posao tako da isto mora da važi i za remont.
Goran Nikolić, ekonomista centra za novu politiku mišljenja je da ne treba precenjivati važnost sklapanja ugovora o remontu tenkova M-84 ali ističe da je svaki posao dobar za srpsku industriju i da treba raditi na tome da bude i realizovan.
"Srpska vojna industrija nije velika i od nje ne treba očekivati da postigne 'bog zna kakve' rezultate. Međutim, u konkretnom slučaju i u kooperativi sa fabrikama iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, srpska preduzeća, a samim tim i domaća vojna industrija, mogu imati koristi od remonta tenkova u vlasništvu vojske Kuvajta", zaključuje naš sagovornik.
Sever: Ako su papiri i alati sačuvani - da
"Sever je ušao u proizvodni program naoružanja kroz projekat Kapela - odnosno tenk M-84 tokom 1980. godine, i svrstao se među deset najvećih proizvođača koji su učestvovali u njegovoj proizvodnji a bilo ih je više od hiljadu iz cele bivše Jugoslavije", kaže Miroslav Cvijić mašinski inženjer i dugogodišnji direktor namenske proizvodnje u Severu.
Cvijić kaže da je "veliki problem taj što je neko odobrio da se strancima proda fabrika sa specijalnim vojnim programima i alatima koji se inače prave za svaku seriju posebno. Treba naglasiti da je reč o poslu koji je nekada imao status vojne tajne, i na kojem su radili samo poverljivi ljudi sa posebni propusnicama".
On dodaje da je po jednom isporučenom tenku Sever zarađivao 38.250 dolara. Naš sagovornik ističe da je u vreme njegovog odlaska iz Severa, marta 2006. godine, fabrika još uvek raspolagala resursima (dokumentacijom, specijalnim alatima i priborom, ispitnom laboratorijom, stručnim ljudima kako za proizvodnju tako i za tehničku podršku) te je mogla prihvatiti proizvodnju delova za M-84 uz uključenje određenih kooperanata.
"Koliko je danas realna mogućnost da se Sever uključi u remont isporučenih tenkova Kuvajtu, zavisi od toga da li još uvek postoji dokumentacija koja je vlasništvo Vojske Srbije, odgovarajući mašinski kapaciteti koji su morali biti sačuvani, specijalni alati i pribori i ispitni uređaji i laboratorija, koji su takođe vlasnišvo Vojske Srbije. U tom slučaju bi se mogla okupiti ekipa stručnih ljudi, koji na žalost više ne rade u Severu, a koji bi mogli kvalitetno obaviti poslove koje remont ovakvih sistema zahteva. Bez angažovanja tih ljudi o remontu u Severu nema ni govora", kategoričan je Cvijić.
On je izrazio nadu da je novi vlasnik fabrike sačuvao imovinu koja nije njegova i koja mu je ostavljena na raspolaganje. Sever je kroz program uvođenja proizvodnje naoružanja i vojne opreme investirao oko 20 miliona dolara u novu opremu i kadrove, tako da je svaka Severova fabrika koja je na bilo koji način učestvovala u ovoj proizvodnji bila snabdevena najsavremenijom opremom i tehnologijom u trenutku investiranja.
Pogledaj vesti o: Kragujevac, Kruševac
