Izvor: S media, 17.Maj.2011, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sva lica Slavice Đukić-Dejanović
Predsednicu Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović opisuju kao ženu koja živi u dva grada i obavlja tri posla - ona je političar, psihijatar i univerzitetski profesor. Voli da sluša "Bitlse", da radi sa pacijentima i da podučava studente, ali i da piše poeziju i "lupi rukom o sto" u Skupštini Srbije.
Živi na relaciji Kragujevac - Beograd, posvećena je karijeri političara, univerzitetskog profesora i psihijatra, opušta se uz hit Bitlsa - "Yesterday", a >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kad sutra ne bude prva među jednakima u srpskom parlamentu, Slavica Djukić Dejanović samo želi da "leči ljudske duše".
- Kada bih se ponovo rodila, imala bih dve profesionalne želje: da imam svoje studente i uvek budem bar ovoliko na raspolaganju pacijentima. To su moje dve ogomne ljubavi - ispričala je Djukić-Dejanović ekipi Tanjuga koju je ugostila u Kragujevcu.
Predsednica parlamenta i sama je jedno od obeležja grada na oko 120 kilometara južno od Beograda, a u njenom Kragujevcu kažu da je "žena zmaj".
Osnivač kragujevačke dnevne Psihijatrijske bolnice, Đukić-Dejanović nema dilemu oko toga šta je njen "posao iz snova":
- Ako pitate moju dušu gde se nalazi, verujte, onog momenta kada neko zahvaljujući razgovoru sa mnom neprospavane noći zameni mirnim, to ne može da se poredi ni sa jednom drugom delatnošću kojom se bavim.
Šta kaže komšiluk
Predsednica Skupštine Srbije i potpredsednica Socijalističke partije Srbije, oseća da je sugrađani vole i da poštuju njen rad uz - kako kaže - "sporadično negodovanje" tokom devedesetih zbog političke opcije kojoj pripada.
- Pametna, obrazovana, dobra žena. Nisam čula da neko loše o njoj priča u gradu, sigurno ne kao o lekaru. Imam komšiju čije je dete izlečila. Mislim da je dobra i kao predsednik skupštine. Pozdravljam je - kaže Kragujevčanka Lepijada Ristić.
Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu studenti su je 2007. godine proglasili najboljim predavačem, a studentkinja Anida Vrcić kaže da je Slavica Djukić Dejanović "samosvesna, ostvarena žena čiji se pristip akademcima ne razlikuje od odnosa prema poslanicima u skupštini".
"Ona je prirodna, spontana, nikako stroga, mentor kakvog sam očekivala", dodaje studentkinja.
Druženje sa studentima
Na Fakultetu, profesorka Djukić Dejanović - odevena u boje proleća - deluje odlučno dok priča o faktorima koji utiču na klinički ishod shizofrenije.
- Nema nedelje da neman kontakt sa svojim studentima, dodiplomcima.... To je veoma ozbiljan posao, ali za mene veliko zadovoljstvo. Mislim da me studenti doživljavaju samo kao svog profesora, rukovodioca tima na istraživačkim projektima, kao nekoga ko sa njima piše radove objavljene u našim i inostranim časopisima - kaže profesorka Đukić-Dejanović.
Svesna da studentima jeste "model", ali uverena da će oni biti "mnogo bolji naučni radnici" - usled napretka tehnologije, primećuje da mladi ljudi umeju da postave teška pitanja i da je nekada prosto uvuku u sopstvene ideje, "čak i one političke".
Đukić-Dejanović u poseti Crnoj Gori
Đukić-Dejanović: Izbori su pred vratima
Djukić-Dejanović uputila saučešće Japanu
- Naravno da nas sve zanima kada će biti bolje, pa im tada kažem da to zavisi od svih nas i to, zaista, nije demagoški odgovor. Moramo raditi više i očekivanja nam ponekad moraju biti skromnija... Popričamo, pokušamo zajedno da nađemo odgovor na probleme društva i iznađemo realnu motivaciju. Moj odgovor na pitanje šta mogu da promene kod sebe da bi promenili i druge, je da je mnogo teško menjati druge, da su im očekivanja nerealana, a poruka, prihvatite različitosti, samo zajedno možemo da pomermo strandarde.
Cveće za doktorku
Autorku i koautorku više od 200 stručnih radova, pacijenti na Klinici dočekuju s buketom cveća.
U belom bolničkom mantilu, Đukić-Dejanović je ništa manje odlučna od svog profesorskog izdanja, ali sa znatno nežnijim glasom. Otkriva da je i rođendan proslavila sa pacijentima, u poslastičarnici.
- Ne, ne lečim duševne bolesti, već duše. Nemerljivo je zadovoljstvo baviti se ovim poslom i moj favorit je rad sa pacijentima. Ne mislim da im smeta moj angažman u politici, naprotiv, kažu mi da im prija kontakt sa mnom putem televizijske slike. Moj lik i glas podseća ih na reči sa terapija.
"Lečim duše"
Interesantna joj je, kako tvrdi, spoznaja da prvi put u toku dugogodišnje političke karijere njenim pacijentima ne smeta taj deo njenog profesionalnog bića:
- Od kada sam predsednik skupštine, moje 'lutanje' u politiku pacijenti ne doživljavaju onako bolno, kako je to bilo u neko drugo vreme. Moj lik i glas putem medija za njih predstavlja 'most', odnosno utisak da su sa mnom češće nego što zapravo jesu.
Kao psihijatar i političar, ljudima na ivici egzistencije poručuje da je njihova hrabrost i izdržljivost za divljenje:
- Ja jedino mogu da im kažem da im se divim i da im još jednom poručim da izdrže u očekivanju novog vremena. Da ne mislim da će doći, ne bih ni bila u politici.
Tehnika opuštanja
Doktorka, na osnovu sopstvenog iskustva, savetuje i kako prevazići krizne momente u životu.
- Dišem duboko, opustim se i kažem: ako sam preživela onda, preživeću i sada. Potom dam sebi zadatak da nešto korisno učinim za sebe i drugoga, slušam muziku, čujem glas ili vidim se sa nekim.
Voli plivanje, nekada je skijala, a kaže da je načelo uspešnih pripadnika njene generacije poput olimpijskog - "brže, više, jače".
"U Kragujevcu sve teče, kao reka"
Veštinu slušanja sagovornika ističe kao svoju posebnost i u profesionalnom pogledu, naglasivši da je tu osobinu stekla živeći u uslovima koje pruža Kragujevac.
- Bila bih duboko nesrećna kada ne bih živela u Kragujevcu. Ovde sve teče kao reka - prirodno, spontano, ljudi otvaraju dušu, nemaju tajni i upravo ovde sam naučila kako da čujem svoje pacijente i da im približim sebe
Đukić-Dejanović tvrdi i da nikada svesno ne primenjuje psihijatrijske metode prema političkim (ne)istomišljenicima, ali naglašava da je priroda njenog posla uzrokovala da je veliki broj ljudi doživljava "nerealno dobrom, ili nerealno lošom".
Ne pogađa je kad se susretne sa govorom mržnje ili neprikladnim ponašanjem, već pomisli: Bože, šta li ovog čoveka muči?
Na pitanje čiji psihološki profil na srpskoj političkoj sceni izdvaja, Đukić-Dejanović (očekivano) imenuje lidera socijalista Ivicu Dačića.
- Znam da mislite da sam subjektivna, ali reč je o izuzetno energičnom čoveku, snalažljivom u svakoj situaciji. Životni put od Žitorađe do Beograda prošao je bez 'zaleđine' uz prosečnu ocenu deset tokom studija. Imao je snage i energije da nas (SPS) dovede u poziciju da donesemo izuzetno važne odluke koje vreme nije demantovalo već, naprotiv, potvrdilo - kaže za aktuelnog potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova.
Piše poeziju i namerava da, poput američkog antropologa Margaret Mid - koja je istraživala metodom participacije (posmatranje sa učestvovanjem) - napiše knjigu koja će biti svedočanstvo brojnih istorijskih momenata u kojima je bila akter. Kaže da to "duguje istini".
Đukić-Dejanović Kragujevac smatra svojim domom, ali i za Dom Narodne skupštine kaže da opravdava reč "dom" u svom nazivu.
Gordana Čomić - najbolja drugarica
U skupštinskim pauzama se druži i, ističe, dobro sarađuje sa političkim protivnicima, a za drugaricu bira Gordanu Čomić.
- Sa njom imam najintenzivniji kontakt i da, može se reći da mi je Gordana drugarica - potvrdila je i istakla da nema mnogo slobodnog vremena, da je radoholičar čiji bi idealni radni dan izgledao ovako: razgovor sa pacijentima, potom sa studentima, a tek u suton u obzir dolazi opuštanje - čitanje, pisanje, osluškivanje problema prijatelja...
- U Kragujevcu volim Ulicu kestenova, imam mnogo prijatelja, delimo radost i tugu i komšije još postoje u onom najlepšem smislu. Skupštinski Dom je zdanje u kojem boravak doživljavam kao privilegiju. Ima toplinu doma bez obzira na mermer i u svom imenu ima obeležje prisnosti, ne samo zvaničnosti - zaključuje priču psihijatar, profesor i političar Slavica Đukić-Dejanović.
(Tanjug)
