Izvor: Politika, 06.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša i šverceri „pojeli” krave u Šumadiji
Ako ovakvo stanje potraje, i niko ništa ne preduzme, ići ćemo u zoološki vrt da vidimo kravu, kaže Slavoljub Stevanović, vlasnik klanice „Budućnost”
Kragujevac – Suša nije samo umanjila rod i podigla cenu stočne hrane, već je do kraja ogolela sve probleme sa kojima se poljoprivredni proizvođači i prerađivači mesa u Šumadiji suočavaju već godinama.
Stalna oscilacija cena i opšta nesigurnost na tržištu mesa odavno muče šumadijske stočare, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a sa nezapamćenom sušom, koja je plodnu crnicu pretvorila u posnu bledu zemlju, u ove krajeve su stigli i šverceri koji prete da dokrajče ionako ojađen stočni fond. Uglavnom su sa Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine, gde se ilegalnim kanalima prebacuju šleperi natovareni svinjama i kravama. Tako domaće klanice ostaju bez sirovina, a država bez prihoda od poreza. „Crno tržište” pojede više od dva miliona evra na godišnjem nivou, upozoravaju poljoprivredni proizvođači iz ovog dela Srbije.
– Ako ovakvo stanje potraje, i niko ništa ne preduzme, ići ćemo u zoološki vrt da vidimo kravu – kaže Slavoljub Stevanović, vlasnik kragujevačke klanice „Budućnost”.
Iako ima kapacitet od sedam tona, ova klanica danas, zbog osiromašenog stočnog fonda, uspeva da preradi tek tri tone mesa dnevno. Situacija bi mogla da bude još teža, ukoliko se država ne izbori sa „sivom zonom”, odnosno sa sve brojnijim i organizovanijim švercerskim grupama koje poslednjih meseci opsedaju šumadijska sela.
– Priča o izvozu mesa u Rusiji je postala smešna, jer koje količine u ovakvim okolnostima mi možemo da ponudimo Moskvi koja ima triput više stanovnika nego cela Srbija. U Šumadiji svinju danas više ni puškom ne možeš da nađeš, a masti nema ni za parče hleba. Nešto je pojela suša, a nešto šverceri sa Kosova i iz Bosne. Oni, po prirodi svog posla, našem seljaku uvek mogu da ponude bolju cenu, jer ja prvo moram da izmirim sve obaveze prema državi – objašnjava Stevanović.
Radoje Vasiljević iz Kutlova i pored toga što na svom imanju od nekoliko desetina hektara primenjuje najviše standarde, kaže da je uzgoj stoke postao gotovo neisplativ posao.
– Da bi jednoj kravi obezbedio hranu, ti drugu moraš da zakolješ. Bala i po lucerke košta pet evra, pa kad to pomnožiš sa 365 dana, ti vidiš da krava pojede skoro dve hiljade evra godišnje. Seljaci, jednostavno, više ne vide računicu, a ja sam skoro na Rudniku prisustvovao sceni gde je jedan naš čovek prodao pun šleper ovaca za tri hiljade dinara po komadu. Jedna ovca za osam bala lucerke, to nikada nije bilo – kaže Vasiljević, navodeći da su zbog sve češćih pokolja celih stada šumadijski klaničari sada prinuđeni da idu u Mačvu i Vojvodinu, gde je cena stoke znatno viša.
U šumadijskim selima sve je manje stoke, a koliki je javašluk zavladao u ovoj oblasti govori i to što u ovom trenutku niko ne raspolaže preciznim podacima o broju krava i svinja. Takva očajna situacija odražava se i na potrošače koji se gotovo svakog meseca suočavaju sa novim, višim cenama mesa. Obična „čajna” kobasica košta oko 800 dinara, a do pre dve, tri godine za toliko je, na gradskoj pijaci, mogla da se kupi kvalitetna svinjska i goveđa pršuta. Ova vrsta mesa danas se samo u retkim kragujevačkim prodavnicama može naći po ceni nižoj od 2.000 dinara za kilogram, a zbog opšte besparice, kupaca je sve manje.
Zabrinuti za opstanak stočarske proizvodnje, po kojoj je Šumadija u 19. veku bila poznata u celoj Evropi, ovdašnji stočari i klaničari zahtevaju da država, ali i organi lokalne samouprave što pre donesu potrebne mere i usvoje valjane zakone o subvencionisanju proizvodnje i otkupnim cenama. Od nadležnih, takođe, traže da se više angažuju na suzbijanju „crnog tržišta” i presecanju sve razgranatijih švercerskih kanala.
--------------------------------
Devojke neće momke sa sela
Prilikom otkupa stoke u Čumiću, vlasnik klanice „Budućnost” susreo se sa domaćinom koji mu je, kaže, nudio dva juneta da mu nađe devojke za sinove koji su ostali na selu.
– Devojke neće da žive na selu, radije idu u grad i rade po kafićima za 15.000 dinara mesečno – kaže Stevanović i navodi da je u šumadijskim selima najviše onih koji su zašli u šestu deceniju.
---------------------------------------
Blokiran račun kragujevačkih robnih rezervi
Na Savetu za poljoprivredu grada, koji je juče formiran, članovi ovog savetodavnog tela saopštili su da je račun gradskih robnih rezervi već tri meseca u blokadi zbog neplaćenog mazuta, koji je još prošle zime preuzela gradska toplana „Energetika”. Kako je reč o preduzeću u restrukturisanju, sve obaveze su pale na teret grada, a novac koji pristiže automatski se skida sa računa kako bi se izmirili troškovi republičkih robnih rezervi, koje su dale mazut.
Brane Kartalović
objavljeno: 07.09.2012.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
