Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Apr.2015, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav četvrtkom: Strujno kolo

Kolo, kolo, naokolo. Kao mače oko vruće kaše, tako premijer Vučić obilazi oko poskupljenja struje. A ima i ona, "muškija": kao kiša oko Kragujevca.

Kako god, Srbija je zaobišla svoju obavezu. Po sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom, naime, 1. aprila, (ne)zgodne li koincidencije, trebalo je da dođe do poskupljenja električne energije. Za 15 odsto. Vlada Srbije, međutim, nije donela takvu odluku.

Zbilja - nije baš sasvim jasno zbog čega. Naravno, poznato >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je da poskupljenje struje više od svega uzbudi domaću javnost. Manje je, međutim, poznato da od niske cene struje najviše štete ima baš ta javnost. Tačnije, da ona "javnost", tj. oni građani čiji se interesi prvo ističu kao razlog da se od poskupljenja odustane, od jeftine struje imaju najmanje koristi. Jer je i najmanje troše.

I da, u stvari, kao što dugogodišnje iskustvo pokazuje, niska cena električne energije služi kao paravan za mnoge druge neracionalnosti u srpskoj elektroprivredi: neefikasnost, neorganizovanost, nepotizam, nerad, neodgovornost... Što se sve održava u izgubljenim, bukvalno, stotinama miliona evra. I što onda, iz svojih džepova, plaćaju upravo gore pomenuti građani Srbije.

I umesto da Elektroprivreda Srbije bude super preduzeće, dobro uređeno i vrlo profitabilno, ona je danas, uz Srbijagas, (potencijalno) najveća pretnja po državni budžet i ekonomsku stabilnost zemlje.

Ima još nešto. A to je da Vlada Srbije, ne ispunjavajući preuzetu obavezu, nije ispoštovala svoju reč. Kao što kaže onaj dobar a već zaboravljeni reklamni slogan Narodne banke Srbije - sve je u poverenju. Na tome se grade odnosi među ljudima i među narodima. Pa i u biznisu i u politici.

Možda će MMF Vladi Srbije progledati kroz prste. Kroz prste se, međutim, gleda "lošim đacima", dakle onima koji nisu u stanju da poštuju pravila. I to u svakom slučaju ostavlja loš utisak.

Ne radi se ovde o tome da hoćemo da budemo veći katolici od pape. Ali, da parafraziramo Čerčila, neće ni Kristin Lagard (za slabije upućene, generalna direktorka MMF-a) da živi u Srbiji.

A nećemo ni da isterujemo mak na konac. Srbija se, recimo, u sporazumu sa MMF-om takođe obavezala da do 1. aprila pronađe rešenje za tzv. hemijski kompleks (Petrohemija, Azotara, Metanolsko-sirćetni kombinat). To je objektivno zaista teško i komplikovano: "udomiti" tri velike firme, zahteva dosta rada i vremena. Za prekoračenje rokova u tom slučaju može se imati razumevanja.

 Sa povećanjem cene električne energije to nikako nije slučaj. Borbu za uređenju državu i odgovornu vladu MMF ne može da dobije.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...