Izvor: Politika, 10.Feb.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži novog Šarla Lubrija
Novac za obnavljanje „Kneževog arsenala“ tražićemo i od onih koji su pre 150 godina projektovali Vojnotehnički zavod – od Belgije i Francuske, rekao je rektor Univerziteta u Kragujevcu Slobodan Arsenijević
Kragujevac – Krajem prošle sedmice na Univerzitetu u Kragujevcu održana je prva sednica tek formiranog Saveta za realizaciju projekta revitalizacije „Kneževog arsenala“. Skup je upriličen godinu dana pošto je kompleks stare topolivnice (odlukom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlade od 25. marta 2014), proglašen za prostornu kulturnoistorijsku celinu i stavljen pod zaštitu države.
Pomenuti savet ima 12 članova, čine ga predstavnici grada i kragujevačkog univerziteta, a članovi su još i episkop šumadijski Jovan, Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesku, Miško Korać sa Instituta za arheologiju, te Radoslav Pavlović, savetnik za kulturu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je pokrovitelj projekta.
Prošle nedelje je u Kragujevcu bila prisutna – država, onako kako je to odavno trebalo učiniti, s obzirom na značaj Vojnotehničkog zavoda, koji nije samo matično mesto srpske industrije, nego i kolevka moderne srpske države. Odluku o stavljanju kompleksa stare topolivnice pod zaštitu države, Vlada Srbije je donela na osnovu dokumentacije koju su zajedno sačinili republički i kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture.
„Nikada prostor stare topolivnice nije bio samo lokalna briga i investicija“, rekao je u nedavnom razgovoru za naš list član Gradskog veća za urbanizam i izgradnju Veroljub Trifunović, podsećajući da su u razvoju srpske industrije podjednako učestvovale obe naše kraljevske dinastije, ali i stranci koji su dali nemerljiv doprinos.
Prvi pogoni za popravku oružja niču još 1836, za vreme kneza Miloša Obrenovića, njih kasnije dograđuje i modernizuje knez Aleksandar Karađorđević, a prvi direktor prve fabrike topova na Balkanu bio je Francuz Šarl Lubri, koji u Kragujevac dolazi 1853, po nalogu cara Napoleona Trećeg. Lubrijev dolazak u Srbiju nije, dakle, bio samo običan poslovni potez, već i dokaz razgranatih političkih i kulturnih veza sa zapadnom Evropom, koje je Srbija u to doba brižljivo negovala.
Nažalost, od 2006, kada je grad od „Zastave“ za 180 miliona dinara kupio centralni deo kompleksa nekadašnje topolivnice ništa nije učinjeno da se stari objekti obnove i stave u funkciju.
„Prostor je u užasnom stanju, i ukoliko nešto hitno ne preduzmemo u naredne dve godine, sve će se srušiti. A taj prostor je centar centrovog centra“, rekao je Radoslav Pavlović na prvoj sednici Saveta za realizaciju projekta revitalizacije „Kneževog arsenala“.
Sredinom 19. veka podignut na desnoj obali Lepenice, i uglavljen između Gospodarevog i Metinog brda, „Knežev arsenal“ danas, gotovo u samo centru Kragujevca, zauzima površinu veću od 50 hektara. Na tom monumentalnom prostoru se nalazi 150 objekata vrednih pažnje, ukupne površine 110. 000 kvadratnih metara, a 30 objekata spada u jedinstvenu graditeljsku baštinu koje se ne bi odrekao nijedan evropski grad.
U narednih šest meseci trebalo bi da se sredi „papirologija“, a onda na red dolazi teži deo posla koji će, kako je rečeno na sednici saveta, trajati između deset i 15 godina.
„U revitalizaciju ’Kneževog arsenala’ ulazimo bez mnogo novca, sredstva ćemo tražiti kroz projekte, a pokušaćemo da zainteresujemo i one koji su projektovali Vojnotehnički zavod, Belgiju i Francusku“, rekao je rektor Univerziteta u Kragujevcu Slobodan Arsenijević.
Predstavnici Ministarstva kulture Francuske već su boravili u Kragujevcu 2011, raspitujući se kako da pomognu obnovu „Kneževog arsenala“. Sve se, očito, završilo na kurtoaznom razgovoru, bez konkretnog efekta. Danas Srbija ponovo zove Francusku u pomoć, tražeći, možda, nekog novog Šarla Lubrija, koji je davno, pre 150 godina, pokrenuo našu industriju.
Brane Kartalović
objavljeno: 12.02.2015
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
