Izvor: Studio B, 15.Feb.2016, 14:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija obeleževa Dan državnosti

Srbija ponovo zna svoje poreklo i svoju veru, ponovo zna šta treba da radi da bi postojala i da se, poput Miloša, uzdamo u sebe,rekao je premijer Aleksandar Vučić u besedi na Svečanoj akademiji u Kragujevcu povodom Dana državnosti Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući tome, Srbija danas ponovo radi na sebi i veruje da su sloboda, pravda i život mogući na zemlji i da i mi u Srbiji možemo da ih imamo.

Ništa od toga, rekao je Vučić, ne bi nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << uspelo da se nismo setili da je vera nastala baš ovde i da smo sa njom nastali i mi.

"Moramo da nastavimo baš ovde pukim priznanjem da smo u Šumadiji i Kragujevcu dobili modernu srpsku državu i postali Srbija i da su nam to dali jedan preki i hrabri vojnik, jedan mudri i nepismeni knjaz i jedan romantični bečki student i njihova ogromna energija i vera", rekao je Vučić.

Premijer je naveo da govori o Karađorđu, Milošu i o modernoj Srbiji i onome pred nama.

Kako je rekao, ima samo jednu obavezu, a to je da govori o veri koju je jedan pravoslavni narod imao kada je donosio dve najvažnije odluke u istoriji - prvu 1804. da hoće da bude slobodan i drugu 1835. da hoće tu slobodu da ozakoni i stvori državu.

Istakao je da moramo da budemo fascinirani jer taj narod nikakav racionalan razlog za slobodu nije imao.

Vučić je rekao da su se ljudi stotinama godina rađali sa svešću da mogu da žive samo posle smrti i da su se u tom trenutku pojavili oni koji su poverovali i koji su ubedili druge da poveruju.

On je podsetio da smo "maštali slavu u istoriji i pokušavali da budemo stariji nego što jesmo i izmišljali države i nacije koje je trebalo da budu veće od one koju smo sami stvorili.

"O ceni koju smo zato platili danas neću i ne mogu ni da pričam, previše je velika previše bi vremena oduzela, danas nije ni važno", rekao je predsednik Vlade Srbije.

Karađorđe je veliki junak, bio je najhrabriji Srbin, podigao je revoluciju, slaviće ga generacije Srba:

"Više je od svih prirastao za srce", primetio je premijer.

"Ali, daću sebi za pravo da danas nešto više govorim o kontraverzama i značaju vladavine najsjajnije srpske vlade Miloša Obrenovića rođenog Teorovića, jednog jedinog Miloša Velikog", rekao je i napravio poređenje:

"Ako je Karađorđe bio sloboda, Knjaz Miloš je bio država i on je razumeo da se sloboda može očuvati samo u državi...

On je u borbi za istu državu bio i protiv Turaka i protiv Srba i istrajavao i spram jednih i spram drugih..

Karađorđe je bio etika, Miloš politika", rekao je Vučić i dodao da su Srbi svaki put kad su Srbi hteli da im politika bude epska pravili katastrofalne greške.

"Karađorđe je postupao herojski, Miloš istorijski, pa ako se moralo radio je i ispod ličnog i narodnog dostojanstva, ali narod Srbije i Srbija su uvek u tim situacijama bili na dobitku", primetilo je Vučić u obraćanju na svečanoj akademiji povodom Sterenja u Kragujevcu.

Objašnjavajući kako je postupao Miloš Obrenović, naveo je da se trudio da uvek narod što duže drži u miru, te da je lukavtsvom dobijao ustupke za svoj narod i državu.

"Izbegavao je bitku s carskim vojskama kad god je mogao, nije želeo da dozvoli borbe koje bi donele poraze narodu, imao je urođenu spopsobnost orijentacije, a seljačkom lukavošću, mudrošću i brigom za Srbiju uspevao je ze,lju da sačuva", poručio je premijer.

Primetivši da je nepogrešivo znao kad treba popuštati, a kad zatezati, okarakterisao je Moliša kao rođenog vođu mase, pravog narodnog tribuna.

"Bio je autokrata, a to je nesto u čemu su Srbi uvek dodatno preterivali. Pričalo se o strašnom Milošu, čak je i on voleo da se o njemu tako priča, jer verovao je da samo ako se narod drži u stezi, narod može mnogo da se postigne", naveo je Vučić ocenivši da je, kad je došlo vreme da se donosi ustav i tadašnji vladar Srbije doneo i jednu revolucionarnu odluku - birajući između plemstva i raje odlučio je da spahiluci treba da pripadnu onima koji na zemlji rade.

A Sretenjski ustav, dodao je, kao moderan evrospki akt, delimično je ograničio knjaževu vlast.

Oni su, rekao je Vučić, bili ujedinjeni i znali da samo ujedinjena Srbija može da ide napred.

I danas se slavi vera u nas i u Srbiju, zaključio je Vučić na svvečanoj akademiji, kojoj prisustvije i više doplomata, među kojima i ambasador Kine Li Manćang..

Svečana akademija pod nazivom "I Univerzitet. . . i knjiga..." u Staroj skupštini počela je himnom Republike Srbije.

Stara Skupština nalazi se na ivici porte kraj stare Miloševe crkve, jedan od najznačajnijih spomenika kulture u ovom delu Srbije.

U vreme kada je Kragujevac bio prestonica Srbije, u porti kraj Miloševe crkve održavane su sednice prvih narodnih skupština.

 

Obeležen Dan državnosti na Oplencu

Dan državnosti Srbije obeležen je danas svečanom ceremonijom i polaganjem venaca u Crvki svetog Đorđa na Oplencu, u prisustvu predstavnika Vlade Srbije, Republike Srpske, sveštenstva SPC, Vojske Srbije i diplomata.

Delegaciju Vlade Srbije predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je naglasio da je bilo i da će biti teških vremena, ali da nije bilo i da neće biti generacija među Srbima koje se neće moći odazvati na poziv za slobodu i koje neće uspeti svoju slobodu da odbrane.

"Ima planina viših nego Oplenac među Srbima, ali nema viših mesta nego što je grob velikog Karađorđa, osnivača Srbije. Ima viših planina nego što je brežuljak oplenački i u njemu crkva, u njoj grob, u grobu prah besmrtnog oca Srbije", rekao je Vulin.

On je naveo da svako ko zna Srbe, zna da se ništa brže ne stvori od naroda ratara, vinogradara, stočara, malinara, nego vojnik, kome samo treba da se kaže koje mesto da brani i šta svojim životom da čuva.

Ministar je rekao da se ništa brže ne stvori od srpske vojske i da nema ništa upornije i čestitije od rešenosti srpskog seljaka da traje u miru zauvek, da svaku njivu uzore, svaki voćnjak oreže, svaku voćku ubere.

Vulin je naveo da su Srbi drevan narod, koji ume da razlikuje laž od istine, i da je sloboda važna i da se ona ni od koga ne dobija i nikome ne daje nipošto.

"Ako bi jednom rečju da opišem Srbe, to je reč sloboda", rekao je Vulin, dodajući da je bilo vremena kada je Srbija očajna i isrcpljna dopuštala da joj drugi govore kuda će ići, ali da su ta vremena prošla zauvek.

"Srbija je dobila svoje pravo da odlučuje ko su joj prijatelji i kuda će gledati, i svoje pravo da bude slobodna i da se razvija kako hoće je izborila i nikada to prava nikome neće predati", poručio je Vulin.

Vulin je prethodno u Crkvi svetog Đorđa položio venac na grob Karađorđu, gde je služen i pomen.

Srbija danas nizom manifestacija obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

 

Uručena odlikovanja na Sretenje 

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio je, povodom Dana državnosti odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, zahvalivši im na zasluženim priznanjima.

"Vi ste odlikovali sebe, a predsednik samo nije uspeo da svima koji su se odlikovali dodeli odlikovanja. Zato ću sve do kraja mandata neprekidno morati da se suočavam sa sopstvenom nemoći da svima koji su se uzdigli iznad nas i odlikovali uručim odlikovanja", rekao je Nikolić na svečanoj ceremoniji.

On je poručio da promocija društvenih vrednosti kulture pohvale, kulture nagrađivanja, kulture zahvaljivanja ne sme da bude na začelju, svrstana u manje važne. "Neobjašnjivo je ravnodušje prema uspesima pojedinaca i institucija o kojima, u većini slučajeva, više zna javnost u inostanstvu nego li u sopstvenoj zemlji", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, njegova i naša dužnost i privilegija je da u izgradnji humane zajednice "istaknemo one koji odskočiše", pa nesebičnim trudom i odricanjima izgrađuju i promovišu najviše vrednosti. "Onda je to jedan od poslova koji mi donosi najviše radosti. Možda bi (Ivo) Andrić rekao da tako, u naše vreme, budućim naraštajima ostavljamo znakove pored puta", rekao je predsednik. Dodao je da, koliko god nacionalnog ponosa i radosti donosili naši sportisti, toliko bi ista osećanja mogla da se podele sa građanima i kada su u pitanju umetnosti ili nauka, samo kada bi, kaže, i takvi rezultati bili vidljiviji ili čak uopšte vidljivi u našim medijima, razgovorima, svakodnevici izvan uskih krugova znalaca i kolega. "Najzad, jedna od osnovnih mernih jedinica uspeha jedne države i društva jeste i u tome koliko doprinosi napretku ne samo svoje otadžbine, već civilizacije, koliko su njeni građani prisutni u svetskoj naučnoj ili umetničkoj zajednici, koliko svet vrednuje njihova postignuća", rekao je Nikolić. Ističe da, kada bismo bili više informisani o svemu tome, manje bismo se čudili broju onih koji svake godine na Dan državnosti dobijaju odličja. "I ove, i svake godine, na našu radost, moglo bi da ih bude još toliko koliko ih ima, zato što su 'ljubav i rad temelji naše humanosti', kako je rekao Frojd, nesvesno misleći i na našu Srbiju", istakao je Nikolić.

Obraćajući se slavodobitnicima, predsednik Srbije je rekao da je o njihovim uspesima i radu Konfučije rekao sve: "Kad radiš za druge radi tako posvećeno kao da radiš za sebe", te da su oni samo takvom posvećenošću prevazilazišli svakojake prepreke koje, smtra, u Srbiji naročito, neminovno stoje na putu uspeha. "Vama čestitam zaslužena priznanja, a građanima Srbije Sretenje - Dan državnosti", zaključio je predsednik.

Predsednik Komisije za dodelu priznanja Sima Avramović pročitao je obrazloženja za odlikovanja, a dobitnici su Mladomir Puriša Đorđević, Ranko Žeravica posthumno, Arno Gujon, akademik Milovan Danojlić, Miroslava Mira Stupica, Zvonko Bogdan, Veljko Guberina, selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Savić, Dragi Jelić, Žika Jelić, Donka Špiček, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Institucije koje su odlikovane su Gimnazija u Kruševcu, Srpsko geološko društvo, Institut "Mihajlo Pupin", Prirodnjački muzej iz Beograda, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Matematička gimnazija iz Beograda, Muzička škola "Mokranjac", Biblioteka grada Beograda, Institut za mikrobiologiju i imunologiju. Odlikovani su i predsednici republika Alžir, Angola, Bocvana, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Etiopija, Zambija, Zimbabve, Zelenortske Republike, Južna Afrika, Južni Sudan, Kamerun, Kenija, Kongo, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Nigerija, Ruanda, Sao Tome i Prinsipe, Sejšeli, Sudan, Tunis, Uganda, Centralnoafrička Republika.

Srbija obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je povodom Dana državnosti položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija", napisao je Nikolić u Spomen knjizi.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

Nastavak na Studio B...