Izvor: Glas javnosti, 25.Mar.2013, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će dobiti prvi Muzej kamena
KRAGUJEVAC - Srbija će ove godine, najverovatnije, dobiti prvi Muzej kamena zahvaljujući inicijatoru te ideje Predragu Peci Petroviću iz sela Paštrić kod valjevske Mionice.
Petrović je izjavio "da će to biti geološki Muzej u kome će biti izložen litografski kamen, ali i sve druge vrste kamena, minerali, rude, stene i ostalo".
"To
će biti privatni muzej i moja želja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da bude turistička atrakcija i
smatram da kamen Srbije može da bude turistički proizvod", rekao je
Petrović, jedan od učesnika petog Međunarodnog sajma kamena "Stone
expo05" koji se održava u Kragujevcu.
Naglašavajući da dolazi iz
kraja koji živi na kamenu i od kamena, Petrović, biolog po struci, kaže
da mu je želja "da afirmiše kamen, rad sa kamenom, život sa kamenom i
život na kamenu".
On je istakao da se struganički kamen
eksploatiše kao arhitektonski i građevinski kamen, ali ne i kao
litografski, i da je zbog toga odlučio da litografski kamen vrati na
presto koji je imao za vreme Miloša Obrenovića.
"Struganički
kamen je još 1889. godine bio srpski brend u Parizu kada je pravljena
Ajfelova kula, zatim i 1900. godine kada se Kraljevina Srbija
predstavila na velikoj Pariskoj izložbi struganičkim litografskim
kamenom", podseća Petrović koji na svom imanju ima upravo taj kamen.
"Taj
brend smo zaboravili i eto mi smo taj kamen prvi put izložili na Sajmu u
Kragujevcu, da bi narod video šta je brend Srbije koji je zaboravljen",
kaže Petrović i podseća da je još vojvoda Živojin Mišić ukazao na
vrednost struganičkog litografskog kamena u mioničkoj opštini, kakav
postoji još severno od Minhena.
Na pitanje zašto se u Srbiji
kamen eksploatiše bez dozvole, Petrović kaže da je razlog tome preobimna
administracija i da tri godine traje postupak izdavanja dozvola za
kopanje kako "pitomih" tako i "divljih" majdana, pri čemu za to vreme,
dodaje, treba pripremiti gomilu papira i pisati i dopisivati se sa
resornim ministarstvom.
"Interesantno je pomenuti da je 1863.
godine knez Miloš Obrenović dao prvu koncesiju na 30 godina tadašnjem
inženjeru iz Valjeva Stevanu Đuričiću za eksploataciju kamena i to
pisanu na parčetu papira ne komplikujući adminsitraciju.
Kasnije, takođe na jednom papiru, sa svega nekoliko rečenica, pod kojim uslovima i koliko da plaća Kneževini", podseća Petrović.
Mionički
kraj kod Valjeva poznat je i po tome što više od jednog veka traje
eksploatacija i obrada jedinstvenog struganičkog pločastog kamena, kojim
je svojevremeno, obložena i fasada čuvene Bečke opere.
Taj kraj
Srbije poznat je po vrlo kvalitetnom pločastom litografskom kamenu, i,
kako stručnjaci procenjuju, gledano po kvalitetu i boji sličnih
nalazišta nema na prostoru Srbije.
