Izvor: B92, 15.Okt.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Banka matičnih ćelija 2012.
Beograd -- Kamen temeljac prvog Centra za matične ćelije, koji će se graditi u Kragujevcu, biće postavljen u martu iduće godine.
Potpredsednik Vlade Boždar Đelić je rekao da će taj centar u svom sastavu imati institut i banku za matične ćelije, a vrednost projekta je oko deset miliona evra.
"U opremu će biti uloženo dodatnih 2,3 miliona evra", rekao je Đelić i naglasio da je reč o prvom Centru za matične ćelije na Balkanu, kojim će rukovoditi poznati srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << genetičar Miodrag Stojković.
Centar za matične ćelije će se graditi na lokaciji "Servis 2", u čije infrastrukturno opremanje grad Kragujevac i Vlada Srbije ulažu 40 miliona dinara.
Regenerativna medicina je rođena u 21. veku, uz ideju da je pomoću matičnih ćelija moguće lečiti pojedina teška oboljenja.
Srbija je treća zemlja na svetu koja je verifikovala primenu matičnih ćelija kod infarkta srca.
Vojnomedicinska akademija u Beogradu, kao pionir u lečenju matičnim ćelijama, prve pokušaje izvela je početkom osamdesetih godina da bi do danas u Srbiji bilo obavljeno približno 1.000 transplantacija tuđim matičnim ćelijama.
"Koristimo matične ćelije, autologene, prikupljene od bolesnika sa ishemijskom bolešću srca, zatim sa oštećenom funkcijom jetre, oštećenim pankreasom, dijabetesom tipa 1 i prikupili smo ćelije i kod oko 80 bolesnika smo sproveli terapiju matičnim ćelijama kao terapijski pristup iz oblasti regenerativne medicine", kaže prof. dr Bela Balint, načelnik odeljenja za hemoterapiju.
Poslednjih godina se sve više parova odlučuje na ostavljanje uzorka matičnih ćelija iz pupčane vrpce novorođenčeta u privatnoj banci. Srbija još nema javnu banku matičnih ćelija, a prema poslednjim najavama, ona bi trebalo da počne sa radom sledeće, 2012. godine
Javna banka matičnih ćelija u Italiji sa radom je počela 1993, a danas ima preko 8000 uzoraka. Međutim pravna regulativa ostavljanja i čuvanja matičnih ćelija iz pupčanika zavisi od zemlje do zemlje.
"Majka može da donira krv iz pupčane vrpce u javnu banku matičnih celija. Ona može i da odluči da ih sačuva za sebe, u tom slučaju mora imati dogovor sa privatnom bankom van zemlje. Dakle ne na teritoriji Italije", kaže prof. dr Lorenca Lazari, osnivač Javne banke matičnih ćelija u Italiji.
Terapije "odraslim" matičnim ćelijama su se intenzivno razvile u poslednjih 10 godina, zbog čega su u svetu urađenoe desetine hiljada terapija u lečenju velikog broja oboljenja. Terapije matičnim ćelijama su vrlo skupe, posebno kada se radi o srčanim oboljenjima.
"Sam tretman nije skuplji od nekih rutinskih pregleda i operacija srca. Ili ako pacijent mora da dobije bajpas možemo tada da uradimo tretman matičnim ćelijama. Sam tretman nije dodatni trošak. Priprema ćelija je drugo pitanje. To zavisi od tipa matičnih ćelija koje želite da upotrebite, da li su vaše iz koštane srži ili tuđe, kupljene, onda je proces pripreme zapravo najskuplji", kaže prof. dr Kristof Štam, kardiohirurg iz Berlina.
I dok jedni ostavljaju matične ćelije za "ne daj bože", drugi skupljaju novac za lečenje u inostranstvu, postoje i oni koji još ne veruju u moć matičnih ćelija i njihovu svetlu budućnost.
"Ako neko ne veruje u moć matičnih ćelija to je zato što to ne želi. Zato što zatvara oči pred tim saznanjem. Nemoguće je reći da nije istina. Želela bih da popričam sa takvom osobom", kaže prof. dr Lorenca Lazari, osnivač Javne banke matičnih ćelija u Italiji.
