Izvor: Politika, 24.Jan.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slomljene stepenice i „Zeleni zraci”
Čini se da je pozorište koje je osnovao „nepismeni” knez Miloš imalo bolji tretman nego današnji Knjaževsko-srpski teatar
Kragujevac – Koliko je knez Miloš (Obrenović) bio „nepismen“ govori podatak da je 1834. u Kragujevac, koji je 1818. proglasio prestonim gradom, pozvao učenog Joakima Vujića, zaduživši ga da sačini plan i program >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rada prvog srpskog profesionalnog pozorišta. Vujić je, doduše, bio jedini profesionalni reditelj i glumac u Knjaževsko-serbskom teatru, osnovanom 1835, ali je i ta klica bila dovoljno plodonosna za budući kulturni razvoj Kragujevca i od ustanaka još rovite Srbije.
Na Sretenje, 15. februara 1835, pošto je kraj stare crkve na desnoj obali Lepenice donet prvi srpski ustav – Sretenjski, Vujić je na improvizovanoj sceni prikazao „Fernanda i Jariku“, rađenu po delu Karla Ekartshauzena. U narednim danima izvedene su još tri predstave, „La Peruz“, „Bedni stihotvorac“ i „Begunac“, za koje je muziku komponovao Jožef Šlezinger, osnivač i kapelmajstor prvog srpskog građanskog orkestra, Knjaževsko-serbske bande. Zajedno sa „nepismenim“ voždom, u klupama su sedeli izaslanici evropskih država koje su podržale donošenje Sretenjskog ustava.
Od tada je mnogo vode proteklo Lepenicom, a Knjaževsko-srpski teatar (KST), pre toga Teatar „Joakim Vujić“, prolazio je kroz razne faze. U prvom srpskom profesionalnom pozorištu prelamale su se i odslikavale sve mene društvenog razvoja zemlja, koja je više ratovala nego što se kulturom bavila. Danas se, konačno, ne ratuje, ali KST se i dalje nosi sa brojnim, pre svega finansijskim problemima.
– Drago mi je što sam u Knjaževsko-srpskom teatru, ovde prvi put radim, ali bih volela da se više ulaže u kulturu. Na ulazu u pozorište videla sam da fali nekoliko stepenika, što je slika koja se može primeniti na celu kulturu. Mi pozorišni ljudi smo uvek bili entuzijasti, ali nam sada, možda, sleduje da pređemo u zidare ili molere – rekla je za „Politiku“ Milica Kralj, koja u KST režira „Zelene zrake“ Gorana Markovića, o padu dinastije Obrenović i tragičnom kraju kralja Aleksandra i kraljice Drage.
Finansijskim problemima najviše je kumovao preambiciozni plan aktuelne gradske vlasti nazvan „Kragujevac – Teatropolis“. Opterećen sa dva pozorišna festivala, „Joakimfestom“ i „Joakiminterfestom“, KST je počeo da posrće, zanemarujući sopstvenu produkciju koja je do pre dve godine bila svedena, praktično, na samo jednu (prigodnu) predstavu koja se igrala na Dan pozorišta, 15. februara.
U Knjaževsko-srpski teatar život se vratio tek prošle pozorišne sezone, kada je za upravnika postavljen Vojo Lučić, a za umetničkog direktora reditelj Nebojša Bradić.
– Uspeli smo da napravimo optimalan balans između festivala i produkcije. Opredelili smo se da zadržimo međunarodni festival malih pozorišnih formi „Joakiminterfest“, koji se pokazao kao uspešniji i potrebniji za pozorišni život Srbije, a utemeljena je i nova repertoarska politika, zasnovana na kvalitetnim komadima koji nisu igrani na scenama u našoj zemlji. Ansambl je opet motivisan, na inostranim i domaćim festivalima osvojili smo 12 nagrada, a gledanost je ove sezone 20 odsto veća nego prethodne – kazao je Lučić za naš list, navodeći da Knjaževsko-srpski teatar „čuva i oplemenjuje tradiciju, isto kao što to ’Politika’ čini na medijskoj sceni“.
Uz čestitke „Politici“ koja danas slavi 110. rođendan, ansambl i uprava KST pozivaju svoje sugrađane na premijeru predstave „Zeleni zraci“, kojom će ovog 15. februara biti obeleženo 179 godina od osnivanja prvog srpskog profesionalnog pozorišta.
Brane Kartalović
objavljeno: 25.01.2014.
