Izvor: RTS, 17.Feb.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo najveći neprijatelj
Neinformisanost i siromaštvo najveći neprijatelji porodica koje imaju dete s invaliditetom i žive na selu. Ima dece koja nikada nisu izašla iz svog dvorišta.
Ne postoji zvanična baza podataka koliko je dece sa smetnjama u razvoju u zemlji. Mališani iz seoskih sredina najčešće nisu na evidenciji centara za socijalni rad, ne odlaze kod lekara niti pohađaju školu.
Mobilni timovi Organizacije "Amiti" dve godine su obilazili sela u okolini Kraljeva i Kragujevca, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kako bi saznali koliko je takve dece i u kakvim uslovima žive i kako bi im pomogli da se uključe u društvo.
Sestre Marija i Mirjana Pantelić odlični su đaci, bave se sportom, igraju folklor. Obe su gluvoneme. U njihovom okruženju nije uvek bilo sistemske podrške koja bi roditeljima pomogla, a njima omogućila sadržajnije odrastanje.
Njihova majka Vesna Pantelić kaže da je morala da provodi 24 časa pored njih, jer nije bilo obdaništa za takvu decu.
Siromaštvo i neinformisanost najveći su neprijatelji porodica koje imaju dete s invaliditetom i žive na selu. Ponekad su i po 40, 50 kilometera udaljeni od grada, pa su im nedostupni i lekar i socijalni radnik.
"Došli smo do iscrpljenih roditelja, umornih od traženja leka, bili su nepoverljivi, pomalo ozlojeđeni. Svima je bilo zajedničko da brinu o svojoj deci i da ih zaštite. Upravo to je bila tačka susreta između nas i njih", kaže članica mobilnog tima iz Kragujevca Nevenka Bogdanović.
Iako zaposleni u Centru za socijalni rad imaju obavezu da evidentiraju sve nove porodice ili pojedince kojima je potrebna zaštita i pomoć, u nekim seoskim domaćinstvima ima dece sa smetnjama u razvoju za koju niko ni ne zna da postoje.
"Radimo terenske poslove, otkrivamo situacije, ali nam je potrebna inicijativa da bi smo znali gde da se uputimo, kao i dojava mesne kancelarije", kaže članica mobilnog tima iz Kraljeva Sonja Marjanović.
Mobilni timovi nailazili su na decu koja nikada nisu izašla iz svog dvorišta.
Nadežda Satarić iz Organizacija "Amiti" kaže da su želeli da utiču da se predrasude smanje i da decu bolje prihvate, da ohrabre roditelje na aktivniji pristup u ostvarivanju i poštovanju prava dece sa smetnjama u razvoju.
Stručni timovi obezbedili su zdravstvenu i socijalnu zaštitu za 100 dece, 31 dete upisano je u školu, a neki mališani prvi put su otišlu u grad.
Formirana je svojevrsna baza sa podacima o 460 dece. Četrdesetak mališana nije evidentirano, jer roditelji nisu dali pristanak.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
