Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Nov.2015, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selaković: Potrebna reforma mreže apelacionih sudova
Formiranje jednog apelacionog suda ne znači nestanak prisustva apelacionog sudstva iz Novog Sada, Niša i Kragujevca, jer bi se zadržala odeljenja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i sedište suda u Beogradu, ali bi postojalo samo jedno odeljenje sudske prakse, izjavio je danas ministar pravde Nikola Selaković.
On je, na regionalnoj konferenciji "Ujednačavanje sudske prakse- iskustva iz regiona" rekao da je ideja o reformisanju mreže apelacionih sudova potekla na zajedničku >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << inicijativu i da je izneta u Vrnjačkoj Banji.
"Mislim da je i ovo javna rasprava, neka bude jedan od ciljeva razmatranje mogućnosti uvođenja jednog apelacionog suda sa tri odeljenja van sedišta i uveren sam da ćemo, čuvši svaki glas, uzevši u obzir svaki argument, i argumentujući ono što se ne prihvata, doći do naboljeg moguheg rešenja", rekao je Selaković.
On je istakao da je ujednačavanje sudske prakse od najveće koristi za stvaranje predvidivog i stabilnog pravnog sistema.
"Neujednačeno postupanje sudova isprovociralo je postupanje Ustavnog suda. Već imamo konkretne grupe predmeta u koje Ustavni sud da nije ušao u njihovo rešavanje, to bi učinio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, a do tog trenutka, u našem pravnom poretku bi vladao haos", rekao je ministar pravde.
Prema njegovim rečima, pravna sigurnost i pravna predvidivost jesu osnov za pravnu i privrednu stabilnost, a bez toga, kako je naveo, nema ni investicija, ni Srbije gde bi ljudi želeli da ulažu i oplode svoj kapital.
"S druge strane, ujednačena sudska praksa jedan je od ključeva efikasnosti našeg sudstva, a rezultat svega toga, apsolutno i nedvosmisleno sam uveren u to, jeste bolji kvalitet pravde za građane Srbije i za srpsku privredu", rekao je Selaković.
Kako je istakao, neujednacena sudska praksa jeste posledica inflacije propisa, nedovoljne i loše pripreme za primenu propisa, njihove međusobne neusklađenosti, ali i nepoštovanja autoriteta sudske vlasti u okviru same sudske vlasti.
Dodao je da će Vrhovni kasacioni sud uvek u Ministarstvu pravde, dok je na on na tom mestu, imati najiskrenijeg partnera i subjekat koji će ih podržavati u svemu što je u korist pravne stabilnosti i sigurnosti svih građana Srbije i srpske privrede.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da tema konferencije i prisustvo predsednika i predstavnika sudova iz zemlje i regiona govori o spremnosti da se izbori sa tim problemom, koji je i problem celog regiona i naglasio da je ujednačavanje sudske prakse jedna od centralnih tema u poglavlju 23.
Istakao je da se već više od deceniju, zajedno sa Misijom OEBS-a, i drugim međunarodnim organizacijama, radi na brojnim pitanjima reforme pravosuđa, uključujući i pripremu zakonodavstva u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom na jačanju pravosudnih institucija i osnaživanju nezavisnosti sudija.
"Prepoznato je da je nezavisan i pravedan pravosudni sistem najveća vrednost u svakom društvu, a njega nema ukoliko se različito rešava u repetitivnim sporovima, u istim činjeničnim pravnim situacijama, što direktno utiče na pravnu sigurnost", rekao je Milojević.
On smatra da je nužno izvršiti analizu trenutne situacije u vezi sa izjednačavanjem sudske prakse, kroz diskusiju dati konkretne predloge kako da se osigura pravna sigurnost, uz obezbeđivanje sudske nezavisnosti, što je, kako je naveo, i racio ove konferencije.
Šef misije OEBS u Srbiji Peter Burkhard rekao je da nepodudaranje u sudskoj praksi sudova najvišeg stepena, jedan od najvećih problema u agendi pravosudne reforme u Srbiji.
"Zabrinjava to što sudski predmeti sa istim činjenicama i okolnostima često imaju potpuno različite presude u sudovima širom zemlje", naglasio je Burkhard i dodao da u tom kontekstu želi da pohvali Vrhovni sud Srbije, koji je uzeo vodeću ulogu u rešavanju tog problema.
Burkhard je dodao da je usklađivanje dosledne primene zakona u praksi zahtevan zadatak, pošto, kako je rekao, taj problem ima različite korene.
"Laka dostupnost sudskih odluka ključna je, jer omogućava sudijama da imaju uvid u presude donete u drugim sudovima, kao i obrazloženja svojih kolega, koja su dovela do tih presuda. U mnogim zemljama, pravne baze podataka igraju važnu ulogu, jer pružaju uvid u postojeću sudsku praksu", rekao je Burkhard.
Predsednica Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić izrazila je zadovoljstvo što je Vrhovni kasacioni sud prepoznao pitanje izjednačavanja sudske prakse kao jedno od bitnih pitanja za dalji razvoj i očuvanje zajedničkih sloboda i prava građana.
Navela je da, u dosadašnjoj osmogodišnjoj praksi rada na ustavnim žalbama, Ustavni sud je najčešće bio u prilici da se suoči sa povredom prava na jednaku zaštitu prava, odnosno na nejednako presuđenje sudova u istim, ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama.
"To smo prepoznali kao problem, činjenica je da se pred sudovima sve češće suočavamo sa tipskim, repetitivnim slučajevima, čak hiljade istovetnih slučajeva i to je ono što kad sudska praksa počinje različito da postupa ukazuje na nejednako postupanje i ugrožavanje pravne sigurnosti građana", rekla je Ilić Prelić.
Smatra da neujednačeno postupanje sudova direktno utiče na poverenje građana na sudstvo.
Regionalnu konferenciju "Ujednačavanje sudske prakse- iskustva iz regiona" organizovali su Misija OEBS u Srbiji i Vrhovni kasacioni sud, a bili su prisutni predsednici i predstavnici sudova iz Srbije i regiona.
Selaković: Renovirano više od 50 odsto CZ-a
Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je danas da je više od 50 odsto Okružnog zatvora renovirano od 2012. godine i da bi do kraja godine trebalo da budu otvorena još dva potpuno renovirana bloka - u zatvoru i Speciljanoj zatvorskoj bolnici.
“Kada se to uporedi sa onim što smo uradili od 2012. godine videćemo da smo preko 50 odsto Okružnog zatvora u Beogradu, najveće pritvorske jedinice na Balkanu renovirali i doveli u normalno stanje”, rekao je ministar u Sremskoj Mitrovici.
Prema njegovim rečima, ima još mnogo da se radi jer u našem zatvorskom sistemu ima 26 ustanova.
On je napomenuo da je na sastanku sa upravnicima zatvora čuo da oni “ne pamte restriktivniju finansijsku politiku ali ni da se dugo vremena više radilo na upristojavanju zatvorskog sistema i njegovim dovođenjem u normalu”.
“Sve ovo što mi radimo je vraćanje stvari u normalu. Naši sudovi i naša javna tužilaštva su ogledalo države. Ako oni ne izlgedaju dobro i ako nisu u pristojim, pedantinim ne preteranim već pristojnim uslovima, onda ni država nije u dobrom stanju”, naglasio je Selaković.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
