Izvor: Šumadija Press, 22.Okt.2015, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanja na pretke nemaju cenu (FOTO)
U Gušićevoj ulici u Kragujevcu tačno 224 godine „živi“ dvorište porodice Ćirović, a pretpostavlja se da je to najstariji vrt u ovom delu Srbije.
U njemu i dalje rastu biljke iz Jerusalima, stare više od dva veka. Nastao je 1791. godine, kada je predak sadašnjeg vlasnika, Predraga Ćirovića, tu sazidao kuću. Istorijski posmatrano, ova bašta formirana je skoro na granici Osmanlijskog i Habzburškog carstva, iste godine kada je donet i Francuski ustav i do danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << je opstala u izbornom obliku.
Predragov sin Bogdan je šesta generacija ove loze koja živi u autentičnom ambijentu iz 18. veka, samo na korak od novoizgrađenih stambenih blokova i investitora koji ih okružuju sa svih strana.
– Moj predak Nastas Dimitrijević Ćirović bio je kmet, i prvi je Kragujevčanin koji je 1829. godine posetio Hristov grob. Iz Jerusalima je doneo juku, smokvu i jednu ružu koje su i dan-danas u našem dvorištu. Tada je za njega priređen doček u varoši. Doneo je i kokosov orah, koji takođe čuvamo – kaže Predrag Ćirović, dugogodišnji spasilac na jezeru u Šumaricama, sada penzioner.
Ćirovići u bogatoj porodičnoj arhivi čuvaju i tapiju o ustupanju dela placa iz 1829. godine sa potpisom kneza Miloša Obrenovića. Dokument je po svemu sudeći potpisao knežev ađutant, budući da je sam knez bio nepismen. Ovaj vrt pamti posete viđenijih ljudi sa dvora Obrenovića, u vreme kada je Kragujevac bio prestonica, kasnije i velikih umetnika poput Đure Jakšića.
Plac je, priča Predrag, kupio otac njegovog pretka Nastasa. Okućnicu je nasledio Todor, koji je vodio trgovine kod knjaza Miloša i bio jedna od najimućnijih u čaršiji. Pradeda Vladislav školovao je četvoricu sinova u Lionu i Marseju. Trojica su poginuli mladi, a nasledstvo je pripalo Dragoslavu, Predragovom ocu.
– Mi živimo u autentičnoj priči i poštujemo vrednosti prošlosti. Ne prodajemo sećanje na pretke i branimo ih novca i kvadrata koje nam svakodnevno nude zbog atraktivnosti lokacije. Ovde je na slatko i bunarsku vodu svraćao Đura Jakšić, a viđeniji dvorani kneza Miloša su razmatrali važna pitanja za sudbinu zemlje, kada je Kragujevac bio prestonica. Dvorište pamti generacije Kragujevčana koji su ovde dolazili, odrastali i stasavali. Pamti mnoge tajne davnih vremena i zbog toga ima svoju vrednost. Možda, da živimo u nekoj drugoj zemlji, ovo bi bila turistička destinacija. Ovako, ni deca koja sada odrastaju u Kragujevcu, ne znaju da postoji dvorište iz tog doba – kaže Predrag.
Ćirovići žive u kući, koja je takođe iz tog doba. Autentičnost je promenjena, tek toliko da se prilagodi savremenim uslovima života. Prekrivena je ćeramidom iz tog doba i opasana vinovom lozom starom dva veka. Osim što žive u skladu sa prošlošću i ispijaju kafe sa komšijama i prijateljima u istorijskom dvorištu, Ćirovići žive i u skladu sa prirodom. Predrag je pre više od jedne decenije napravio na Goliji svojevrsni letnjikovac, uklesan u stenu, koji danas nosi naziv „Orlovo gnezdo“ i sa koga puca vidik na Kopaonik i Šarplaninu.
Objavljivanje aktuelnih tekstova iz Kragujevca omogućeno je delom iz sredstava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”.
