Izvor: Politika, 29.Mar.2012, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa „Fijatom” se bolje prodaju i opanci

Za godinu dana u Kragujevac je kroz turizam ušlo oko 110.000 evra, ali su smeštajni kapaciteti skromni i nedostaju hoteli visoke kategorije

Kragujevac – Gradovi sa razvijenom industrijom nigde u svetu nisu baš poznate turističke destinacije. Može li Kragujevac kao centar automobilske industrije da iskorači i na polju turizma? Grad je živnuo od dolaska „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fijata“, a poslovni turizam je važan segment ove privredne grane, kaže Snežana Milisavljević, direktorka Gradske turističke organizacije.

– Pomerili smo se s mrtve tačke 2008, kada je došao „Fijat“, a broj gostiju od tada stalno raste. Uglavnom je reč o poslovnom svetu. Pretežno dolaze Italijani, ali imamo goste i iz Slovenije, čije firme ovde, takođe, rade. Broj noćenja je 2011. bio 36 odsto veći nego 2010. godine – navodi naša sagovornica.

GTO Kragujevac otvorila je štand u trgovačko-zabavnom centru „Plaza“, gde se na jednom mestu mogu dobiti sve informacije o turističkim potencijalima grada. Problem su smeštajni kapaciteti.

– Postojeći hoteli i hosteli, kojih je sve više, uglavnom su popunjeni. Ali znatan broj gostiju traži daleko bolje uslove smeštaja nego što to Kragujevac u ovom trenutku može da ponudi. Nedostaju nam hoteli visoke kategorije – kaže direktorka Milisavljević, navodeći da u gradu radi samo jedan hotel sa pet zvezdica.

Čelnici lokalne uprave su još pre dve godine najavili početak gradnje velikog „Holidej in“ hotela kod jezera Bubanj. Sada se o toj investiciji ne govori, ali je umesto toga, na istom mestu, kroz novi urbanistički plan opredeljena lokacija za jedan hotel visoke kategorije. Investitor za sada nije poznat, mada se pominje jedna austrijska firma.

Dok Kragujevac još čeka na svoj prvi novi hotel posle četrdeset godina, u gradu se obnavljaju stare „uzdanice“. U rekonstrukciju „Nove Sicilijane“, poznatije kao hotel „Kragujevac“, uloženo je oko 2,5 miliona evra. Direktor hotela Milosav Pantović nada se da će kada radovi za koju nedelju budu završeni Kragujevac imati čime da se diči.

– Radovi su obimniji nego što smo u početku planirali, a najveći „krivac“ za to je „Fijat“, koji je mnogo promenio ambijent. Mislim da Kragujevac ima potencijala i za kongresni turizam, zbog čega smo napravili veliku salu sa 500 mesta za seminare i rad po grupama. Na krovu hotela je sada restoran vidikovac sa otvorenom terasom, do kojeg se može stići i panoramskim liftom – objašnjava Pantović.

I kragujevački ugostitelji, vlasnici restorana i kafana, morali su da se prilagode zahtevima gostiju iz inostranstva. Nizak standard građana loše je uticao na posećenost, pa se u ugostiteljske objekte godinama nije ulagalo. Ali, došlo je vreme kada se mora paziti na svaku sitnicu, od enterijera i izgleda mokrog čvora do menija.

– Italijani su nas digli iz mrtvih. Samo zahvaljujući njima mi funkcionišemo. Imam ugovor o keteringu sa „Fijatom“, a mnogi od njihovih radnika i menadžera dolaze ovde na večeru. Standard naših ljudi je takav da ne mogu da priušte izlaske u restorane – kaže Veroslav Grebović, vlasnik restorana „Pane i Vino“, najavljujući da će uskoro obnoviti i svoj drugi restoran, „La boem“.

Sa dolaskom gostiju iz inostranstva GTO je morala da uloži dodatne napore kako bi potencijale Kragujevca, ali i okoline, predstavila na pravi način. Na pomenutom štandu ove organizacije u „Plazi“ turisti se sve više raspituju šta je to što bi trebalo posetiti, gde se može odsesti, kolike su cene, kako se može stići do okolnih mesta, crkava i manastira.

– Pre par dana imali smo susret sa turistima iz Engleske i Japana. Japanci su na našem štandu kupili sve suveniri po kojima je Kragujevac prepoznatljiv. Poneli su opančiće, male „fiće“, a raspitivali su se i za Milošev venac, gde je za potrebe RAI snimljena serija o gradnji Titanika. Strance interesuje i naše industrijsko nasleđe, ali je problem što lokalna samouprava još uvek dovoljno ne shvata kolike koristi grad može imati od turizma. U Kragujevac je za godinu dana kroz turizam ušlo oko 110.000 evra, a izdvajanja za prezentaciju naših potencijala su manja nego u Leskovcu ili, na primer, u Subotici – navodi direktorka GTO.

I pored svih mogućnosti, Kragujevac i Šumadija su na jedvite jade ušli u Strategiju razvoja turizma u Srbiji. Posle te male pobede ovdašnje GTO, sledi formiranje regionalnog turističkog centra, čije su osnivanje podržale opštine Lapovo, Batočina, Despotovac, Rekovac i Knić. Suština ovih napora je da poslovni svet koji dolazi u Kragujevac ostane duže na ovim prostorima. Sada se stranci zadržavaju ne više od tri dana.

Brane Kartalović

objavljeno: 30.03.3012

Nastavak na Politika...