Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2012, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SRS - od jake opozicije do borbe za cenzus

BEOGRAD -

Srpska radikalna stranka (SRS), koja po svoj prilici nije uspela da pređe izborni cenzus na juče održanim parlamentarnim izborima, dve decenije je bila važan politički faktor u Srbiji, a devedesetih godina i u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i bivšoj Republici Srpskoj Krajini.

Kao početak delovanja SRS se uzima 23. februar 1991. godine, kada je oformljena politička partija sa tim imenom, prilikom sastanka u Kragujevcu, na kojem je proglašeno ujedinjenje dotadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srpskog četničkog pokreta na čelu sa dr Vojislavom Šešeljem - koji se prethodno odvojio od Srpskog slobodarskog pokreta i prekinuo saradnju sa Vukom Draškovićem, i Narodne radikalne stranke, koju je predvodio Tomislav Nikolić.

Prethodno je na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, 1990. godine, Šešelj bio predsednički kandidat grupe građana. On je tada zauzeo peto mesto od 32 predsednička kandidata.

U parlamentarni život je ušao juna 1991. kada je ubedljivo pobedio potpuno nepoznatog kandidata SPS Gorana Karaklajića, ali i čuvenog književnika Borislava Pekića iz Demokratske stranke na vanrednim izborima za poslanika iz opštine Rakovica.

Na republičkim izborima 1992, SRS je osvojila više od milion glasova, ili trećinu manje od SPS. Tri puta od te godine radikali su osvojili više od 25 odsto glasova izašlih birača, 1997, 2003. i 2007. kada su dobili skoro 28,7 posto biračkog tela i 81 od ukupno 250 mandata u srpskom parlamentu.

Na izborima 1997. Šešelj pobedio Zorana Lilića da bi potom izgubio od Milana Milutinovića

Najlošije rezultate su ostvarili 1993. (manje od 600.000), i decembra 2000. kada su osvojili oko 320.000 glasova.

Na izborima za predsednika Srbije septembra 1997. godine Šešelj je osvojio oko 1,1 miliona glasova i ušao u drugi izborni krug.

Sa 50,61 odsto glasova pobedio je protivkandidata Zorana Lilića iz SPS, tada predsednika SRJ, ali su izbori ponovljeni jer je RIK konstatovala da je izlaznost bila manje od polovine izbornog tela. Na ponovljenim izborima Šešelja je pobedio u drugom krugu Milan Milutinović, dotadašnji ministar inostranih poslova SRJ.

Šešelj je na predsedničkim izborima septembra 2002. bio treći iza Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, a na ponovljenim izborima u decembru 2002. godine, dobija iz Haga podršku Slobodana Miloševića, pri čemu je osvojio drugo mesto, iza Koštunice.

Neprikosnoveni lider stranke Šešelj je oktobra 2001. godine zvanično stavljen na hašku listu - spisak 15 bliskih saradnika već optuženog Slobodana Miloševića, a haška optužnica protiv njega sa potpisom Karle del Ponte, obelodanjena je 14. februara 2003. godine.

Deset dana kasnije, 24. februara, Šešelj je sam otišao u Hag, ne tražeći garancije srpske vlade, i odmah započeo seriju teatralnih nastupa pred sudijama.

Suđenje je započelo 7. novembra 2007. godine i još nije okončano.

Nikolić 2003. pobedio Dragoljuba Mićunovića, potom izgubio od Tadića

Na predsedničkim izborima održavanim bez Šešeljovog učešća kandidat SRS, Tomislav Nikolić je postizao još bolje rezultate, 2003. je osvojio prvo mesto i pobedio drugoplasiranog Dragoljuba Mićunovića (46,9 prema 35,3), ali zbog vrlo malog broja izašlih birača (38 odsto) izbori nisu uspeli.

Nikolić je u drugom krugu izbora, 27. juna 2004. izgubio od lidera Demokratske stranke Borisa Tadića. Rezultat je bio 1.706.888 prema 1.431.833 glasova. Nikolić je bio i predsednički kandidat SRS 2008. kada je ponovo u drugom krugu izgubio od Tadića, ali i dobio najveći broj glasova u istoriji stranke.

U jesen te godine dolazi do osnivanja Srpske napredne stranke, kada je zamenik predsednika SRS Nikolić istupio iz SRS, a uskoro je to učinio i Aleksandar Vučić, a SNS je preuzela većinu mandata sa poslaničke liste SRS.

SRS se u vreme formiranja zalagala za stvaranje "velike Srbije" koja bi obuhvatala teritorije delova Bosne i Hercegovine, Makedonije, i Hrvatske, istočno od takozvane linije Ogulin-Karlobag-Karlovac-Virovitica. Za razliku od devedesetih godina, SRS danas insistira na tome da se ti ciljevi mogu postići isključivo mirnim putem.

Najznačajniji organ SRS je otadžbinski kongres koji se održava jednom u četiri godine. Tada delegati biraju predsednika, zamenika predsednika i ostale članove kongresa.

Otadžbinski kongres bira Centralnu otadžbinsku upravu koju čini 101 član.

Kao opoziciona stranka SRS je bila sklona socijalnim temama, takođe često optužujući vladajuće stranke za korupciju.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...