Izvor: Blic, 21.Okt.2017, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SEĆAMO SE Održan Veliki školski čas u Šumaricama
Današnji dan obeležava se kao Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, kao i i godišnjica masovnog streljanja u kragujevačkim Šumaricama. Upravo je počeo moleban, kome prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministri Zoran Đorđević i Vanja Udovičić.
Povodom toga kraj spomenika streljanim đacima i profesorima biće održana jedinstvena antiratna manifestacija Veliki školski čas.
Počeo je moleban koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << služi episkop šumadijski Jovan uz sasluženje sveštenstva Eparhije šumadijske.
Molebanu prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministri Zoran Đorđević i Vanja Udovičić.
Prisutan je i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić kao i predstavnici diplomatskog kora - ambasadori Nemačke Aksel Ditman, Rusije Aleksandar Čepurin, Slovačke Dagmar Repčekova, Palestine Mohamed Nabhans, Austrije Johanes Eigner, Belorusije Valeri Briljov.
Posle molebana počeće "Veliki školski čas", antiratna i komemorativna manifestacija kojom se obeležava sećanje na streljanje civila u Kragujevcu 21. oktobra 1941.
Na Velikom školskom času biće izveden dramski prikaz "Igre Brojeva" književnika Mirka Demića iz Kragujevca, u režiji Marka Misirače.
Vučić položio venac
Vence ispred spomenika Peto 3 u Šumaricama, gde su nemački nacisti 21.oktobra 1941.streljali 2.792 civila, položili su predstavnici Vlade Srbije, nemački ambasador Aksel Ditman, ambasador Austrije Johanes Ajgner, Rusije Aleksandar Ccepurin...
Danom sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, Kragujevac i Srbija svake godine svetu šalju poruku da se nikada i nigde ne ponovi takav zločin kada su nemački okupatori u jednom danu streljali više hiljada civila.
Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.
Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore je da je ubijeno 2.792 građanina jer za toliko osoba raspolažu ličnim podacima - ko su, gde su i kada rođeni, čime su se bavili. Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađe imalo 11 godina.
Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama 1. oktobra na putu Kragujevac-Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.
Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.
