Izvor: RTS, 17.Dec.2013, 21:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji i škola protiv vršnjačkog nasilja
Podaci pokazuju da čak polovina učenika trpi neki oblik vršnjačkog nasilja. Poslednja dva slučaja nasilja u Kragujevcu i Čačku ponovo pokreću pitanje ko je odgovoran. Stručnjaci su složni da ne samo škola već i porodica i okruženje utiču na ponašanje dece i da je rešavanje problema dug i mukotrpan posao.
Poslednja dva slučaja nasilja i nedoličnog ponašanja učenika u Kragujevcu i Čačku, ponovo pokreću pitanje ko je odgovoran i kako taj problem rešavati. Podaci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokazuju da čak polovina učenika trpi neki oblik vršnjačkog nasilja. Stručnjaci su složni da ne samo škola već i porodica i okruženje utiču na ponašanje dece i da je rešavanje problema dug i mukotrpan posao.
Dokle vršnjačko nasilje može da ide, svedoči slučaj u Kragujevcu. Dvojica sedmaka nagovorila su starijeg druga da ne ode u školu, već u stan jednog od njih. Tu su ga napili, maltretirali i gađali strelicama za pikado. Dečak je sa teškim povredama zadržan u bolnici.
Nažalost, to nije usamljen slučaj nasilja među decom. Prst je najčešće uperen u školu, kao odgovornu. Međutim, stručnjaci napominju da odgovornost nije samo na školskim ustanovama.
Unicefova koordinatorka programa za mlade Jelena Zajeganović kaže da mora da postoji svest da se 37 odsto dece fizički kažnjava u porodici.
"To ima i te kako značajne posledice na njihov emotivno-socijalni razvoj, isto tako i na njihovo preuzimanje određenih modela ponašanja, što dolazi do izražaja u odnosu sa vršnjacima, ili sa devojčicama ili sa drugim osobama u okruženju", objašnjava Zajeganovićeva.
Psihijatar Goran Veljković smatra da se malo vremena posvećuje deci.
"Deca su bukvalno prepuštena raznoraznim uticajima, od medija pa na dalje, svakodnevnog života, pa na kraju krajeva i političkog života. Tako da nam se dešava da se svi problemi bukvalno rešavaju fizičkom silom", kaže Veljković.
Nasilje i bezobzirno ponašanje, ne samo da nije sankcionisano, nego je često podržano u javnosti, primećuju psiholozi.
Rada Karanac iz tima za prevenciju nasilja u Moravičkom okrugu kaže da su informisanost, edukacija učenika, nastavnika i roditelja nešto o čemu treba da se vodi računa.
"Naročito zato što znamo da ne postoji institucija prevencije za sferu virtuelnog nasilja i da je jako teško boriti se sa tim. Prema tome, edukacija je nešto što treba da nam bude imperativ kada su u pitanju digitalni mediji", rekao je Karanac.
Psiholog Nada Korać kaže da bi država trebalo da podrži edukaciju.
"Da to ne bude samo stvar nečije individualne inicijative, da podrži i roditelje da tu pomoć traže i stručnjake koji mogu tu pomoć da ponude. Baš u vidu edukacije. Ne ono kad požar izbije pa onda da gasimo požar, nego da u stvari pomognemo korak po korak ljudima koji imaju decu", rekla je Koraćeva.
Bolja saradnja roditelja, škole, stručnjaka, dece - početak je rešavanja problema. Lokalnim zajednicama savetuje se i uključivanje dece u sportske i kulturne aktivnosti.
Koliko je sve to mukotrpan i težak put, svedoči Norveška. Za škole bez nasilja bilo im je potrebno više od 15 godina.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
