Izvor: Blic, 01.Okt.2011, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnička klasa putuje u raj
Otvaranje izložbe Mrđana Bajića u kragujevačkoj galeriji „Rima” koja postaje brend ovog grada nije bilo ni po čemu uobičajeno za ovu sredinu. Upriličeno je ispred pomenute galerije, uz mnoštvo radoznalih da vide šta im je to premijerno namenio poznati beogradski vajar i još više ljubopitljivih da čuju otkud sad fića u ulozi glavnog protagoniste instalacije „Radnička klasa ide u raj”. Mrđan Bajić kraj instalacije „Radnička klasa ide u raj” ispred galerije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Rima” u Kragujevcu
Da, pravi „fića” sa pozamašnim teretom na svom slabašnom krovu, poduprtim šipkama da ga ne ošteti. Čitav dan su ga postavljali vajar i galerista s radnicima, da bi iste večeri ispred njega, pod budnim okom prof. Nikole - Koke Jankovića, književnika Vidosava Stevanovića, slikara Gorana Rakića i, naravno, TV kamera, Bajićevu izložbu otvorila dr Lidija Merenik, stigaviši iz meštanima počesto nedokučivog Beograda. I ovom prilikom jedan umetnik je ukinuo razdaljinu zahvaljujući galeristi koji je za svoj grad u par godina rada uspeo da organizuje dvadesetak izložbi naših starih i novih majstora što kičice, što dleta, a sad eto i multimedijalne instalacije.
Kragujevac, fića, instalacija... Netipičan naziv centralnog rada „Radnička klasa ide u raj”. Objasnite nam...
- Izložio sam 15 crteža kojima elaborarim svoje buduće skulpture, uz četiri male makete u galeriji i, ispred, instalaciju „Radnička klasa ide u raj” čiji naziv potiče od istoimenog filma Etora Skole. Instalacija, konglomerat različitih stvari, u kome je i jedan fića, neka vrsta kolažiranja koje dotiče agit-prop i ruski konstruktivizam, s jedne strane, a s druge, pop-art i Diznilend. U njemu se globalne slike ukrštaju kroz individualnu memoriju. Bez obzira što je jasna dogmatska pozadina društva u kome je fića nastao kao proizvod, on je deo emancipatorske propagande: svima školstvo, svima zdravstvo, svima bar taj auto, budućnost upravo dolazi. U tom kontekstu fića drugačije funkcioniše nego danas, kada smo uklešteni u partijsko ropstvo i neoliberalni kapitalizam.
Je li vaša instalacija ima veze s sudbinom farbrike „Zastava”?
- „Zastava”, ona nekadašnja, više ne postoji, u rukama je „Fijata”, zbog čega moj rad očituje da se mi, zapravo, nismo potrudili da gospodarimo svojim dobrima već smo se bavili velikim ciljevima, velikim granicama i najskupljim rečima na svetu koje su nas udaljile od ideje o zajednici u kojoj svima treba da bude koliko je to moguće dobro i bolje. Danas smo dosta daleko od te ideje i ne vidim njene nosioce koji bi nas k njoj vratili. „Radnička klasa ide u raj”, kolaž i akrilne boje na ručno rađenom papiru, 2010.
Dakle, ovakav fića zarobljen u mengele nije dobar predznak?
- Skulpturu nisam napravio da bi nešto poručila, već da oslikava novu situaciju koja može da nas podstakne da o svemu ponovo mislimo. Iščašena je i aktivna u prostoru. Prolaznici reaguju na nju. Dok smo je montirali, komentarisali su: kako će jadničak da izdrži toliki teret, šta je bre ovo...
Koja će biti sudbina fiće?
- Fića će biti vraćen njegovom vlasniku, kolekcionaru automobila, skele će nazad na građevinu, a skulpturalni deo će da prašinari do druge prilike. Ostaje ideja, upisana u memoriju, bez obzira što rada više nema.
Neće biti u vašem „Jugomuzeju”?
- Jedan set „Jugomuzeja” koji je pokazan na Bijenalu u Sao Paolu otkupio je Muzej savremene umetnosti pre dve godine na gradskom kunkursu, ali ga još nije preuzeo jer je zatvoren. Ostali segmenti su kod mene. Ja sam pasionirani kolekcionar svojih radova! Pokazaću ga u Beogradu sledeće godine u nedavno osvojenom prostoru Muzeja grada, u Resavskoj, premijerno nakon Venecijanskog bijenala 2009. Dosad naprosto nisam imao gde da ga izložim u celosti.
Da se rasplačem...
Vaš komentar povodom slučajeva „Narodni muzej” i „Muzej savremene”?
- Tužno, da se rasplačem. Najveću krivicu snosi država, kojoj su očigledno to nevažne institucije. Zamislite da u državi ne radi nijedna bolnica. E to je baš tako, nedopustivo! Svi su za to krivi. Od onih koji otkrivaju nakazne spomenike, naniže. Velika je odgovornost i rukovodilaca muzeja. Apsurd: nekoliko mandata isti upravljaju ovim muzejima koji su zatvoreni.
Povezane vesti: Kolažima stvarnost izvrćem kao čarapu Otvorena izložba Nikole Koke Jankovića Više od 43 miliona evra za Modiljanijevu "Glavu"
