Izvor: Politika, 21.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pšenica ne raste na asfaltu
Zaposleni u Centru za strna žita juče blokirali magistralni pravac Kragujevac–Batočina kod Đurđevdanskog krsta, tražeći da se spreči gašenje najstarije naučnoistraživačke ustanove ovog tipa u Srbiji
Kragujevac – Sedamnaest metara visok Đurđevdanski krst na ulazu u Kragujevac iz pravca Batočine očito više nije samo simbol grada sa većinskim pravoslavnim stanovništvom, već i mesto okupljanja svih nezadovoljnih građana.
Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << letošnjeg protesta radnika Preduzeća za puteve – Kragujevac, juče su se kod Đurđevdanskog krsta okupili i zaposleni u Centru za strna žita. Nezadovoljni što nadležni državni organi ni posle dve godine od blokade računa nisu učinili ništa da spreče gašenje najstarije naučnoistraživačke ustanove ovog tipa u Srbiji, pedesetak zaposlenih u ovom preduzeću juče u deset sati blokiralo je kružni tok na magistralnom pravcu koji vodi ka Koridoru 10, pa je saobraćaj na ovoj važnoj deonici bio u prekidu dva sata.
Protest je organizovan uoči 23. decembra, za kada je najavljena prodaja popisane pokretne imovine Centra za strna žita, čija vrednost ni izbliza nije dovoljna da pokrije dug od oko 11 miliona dinara. Polovina duga otpada na neisplaćene radove od pre 12 godina, kada je samo delimično rekonstruisana upravna zgrada ovog preduzeća. Iako se tadašnje Ministarstvo za nauku i tehnologiju ugovorom obavezalo da će izmiriti sve obaveze, dug prema privatnom preduzeću „Ilić“ iz Ćićevca i dalje je „omča oko vrata“ Centru za strna žita.
– Nama je sud imovinu popisao zbog duga za radove koji su započeti pre 12 godina, a nisu dovedeni do kraja. Umesto laboratorija, mi smo dobili samo memljive podrume u koje se, čim padnu veće kiše, od vode ne može ući. I nismo mi ti koji treba da platimo, već država u čije je ime ugovor potpisalo resorno ministarstvo. Mi svoju imovinu nećemo dati, jer bi bez osnovnih sredstava za rad ovo preduzeće praktično bilo ugašeno – kaže za „Politiku“ sindikalni vođa Centra za strna žita Blagoje Kovačević.
Iako je lokalna samouprava još pre godinu dana izrazila želju da preuzme Centar za strna žita, iz Ministarstva za prosvetu i nauku, pod čijom se ingerencijom sada nalazi ova kragujevačka ustanova, još nije stigao odgovor. Preuzimanje ustanove uslovljeno je otplatom svih dugova Centra za strna žita koji, zajedno sa 11 neisplaćenih zarada, iznose gotovo 80 miliona dinara. Prema informacijama do kojih je došao naš list, nadležni državni organi nisu spremni da izdvoje toliki novac.
Blokada puta kod Đurđevdanskog krsta samo je nastavak protesta koji su u Centru za strna žita pokrenuli krajem 2009, kada su magistri i doktori nauka spalili kopije svojih diploma.
– Od tada do danas održano je sijaset sastanaka, ali zaključak da je Centar za strna žita „potreban i državi i gradu“ ostao je samo „mrtvo slovo na papiru“. Ja sam dvaput podnosio ostavku, koju niko nije ni razmatrao, što samo po sebi govori koliko su nadležni zainteresovani da se reši problem – kaže za naš list direktor Centra za strna žita Živomir Vučković.
Zaposleni u ovom preduzeću juče su po asfaltu prosuli semensku pšenicu, koja je, pored tritikalija, osnovni proizvod kragujevačkog Centra za strna žita, naučne ustanove osnovane davne 1898. godine. Inače, ovo preduzeće je do sada proizvelo više od 90 različitih sorti semena, ali je poslednjih godina, kako kažu zaposleni, zapalo u probleme zbog upliva stranih firmi na domaće tržište. „Američke i francuske sorte“ – kako su nam objasnili u Centru za strna žita – „sada imaju daleko bolju prođu od srpske pšenice“.
B. Kartalović
objavljeno: 22.12.2011.
.jpg)
