Izvor: S media, 05.Dec.2012, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosvetari se baš naoštrili: Pljušte tužbe zbog Bus Plusa!
Prosvetni radnici koji ne žele da koriste Bus Plus mesečne karte, već zahtevaju isplatu za prevoz u novcu, tužili su beogradske škole. Sličnim povodom njihove kragujevačke kolege dobile na sudu 500 presuda u svoju korist i time blokirale školske račune u 21 školi. S media portal istražuje da li Beograd čeka isti scenario?
Unija sindikata škola Beograda donela je odluku o pokretanju tužbi protiv direktora škola zbog neisplaćivanja nadoknada za prevoz >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zaposlenim radnicima koji nisu želeli Bus Plus karte. Oni zahtevaju im bude isplaćen novac za prevoz koji nisu dobijali od februara do novembra ove godine.
-Od uvođenja Bus Plus sistema zaposleni u školama nemaju podjednaka prava kao zaposleni u nekim drugim firmama u Beogradu - kaže za S media portal Aleksandar Aleksić, potpredsednik Unije sindikata škola Beograda. –
Prisiljeni smo da za dolazak i odlazak sa posla uzimamo Bus Plus. U svakoj školi postoji određeni broj zaposlenih, u proseku od troje do petoro, koji su odbili da izvade Bus Plus kartice. Nama se od februara do danas niko nije obratio iz uprava škole da vidimo kako da i mi dobijemo nadoknadu za prevoz. Pitam se, gde je taj virtualni novac koji je trebalo da dobijemo?!
Prema informacijama do kojih su prosvetari došli, direktori škola su dobijali neku vrstu preporuke od Uprave grada Beograda. U toj preporuci, kako objašnjavaju, stoji da će oni uplaćivati sredstva privatnoj firmi „Apeks“, uz napomenu da se sredstva transferisana školama mogu koristiti isključivo za Bus Plus dopune.
-Tražio sam od direktora da mi pokaže odluku Skupštine grada ili Sekretarijata u kojoj se vidi da je to tako odlučeno – prepričava Aleksić. - Nisam dobio taj papir! Obaveza svih direktora je da rade po zakonu i da provere da li iza tih dopisa koje dobijaju stoje zakonite odluke.
Može li se na posao automobilom?!
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa Opštim aktom i Ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Poslodavac može da donese Pravilnik o radu u kome je detaljno definisan model kako će ovaj novac biti isplaćivan: da li putem uplate mesečne pretplatne karte ili isplatom novca zaposlenom. Ostaje nejasno ko odlučuje o načinu isplate ukoliko takav akt ne postoji.
-Zašto ljudima koji nisu hteli Bus Plus niko nije ponudio bonove za benzin ako žele automobilom da dolaze na posao? Nigde u Zakonu nije navedeno da morate autobusom da dođete na posao – ogorčeno komentariše Aleksić.
Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca, u razgovoru za S media portal podseća da autobuski prevoz nije uvek najbolje rešenje za zaposlene, posebno u manjim sredinama.
- Radnicima koji putuju i rade u dve i tri škole, putovanje autobusom nije opcija – kaže Jeftić. - Njima je za rad, recimo u nekim selima, neophodno sopstveno vozilo. Zato smo mi u Kragujevcu potpisali protokol sa gradonačelnikom da zaposleni koji žele mogu da dobijaju mesečne karte, a oni koji to ne žele ili žele nekim drugim sredstvom da se prevezu do posla dobijaju novac u istom iznosu. To je korektno. Zašto bismo favorizovali javni prevoz u odnosu na druga sredstva?
Kragujevčani došli do svojih para
Pre nekoliko godina sličan problem imali su i prosvetari u Kragujevcu. Tamo su postojale određene odluke Skupštine grada po kojima je priznata polovina putnih troškova. Prosvetari su se obratili advokatima. U 2010. i 2011. godini u Kragujevcu je pokrenuto više od 500 tužbi zbog isplate nadoknade za prevoz zaposlenima. I to retroaktivno - tri godine unazad!
-U početku je lokalna samouprava na tužbu gledala ležerno, kao da mi nemamo šanse, međutim prve presude su išle u našu korist – navodi Jevtić. - Pored dugovanja, škole su morale da plate i sudske troškove. Nismo izgubili nijednu od tih 500 tužbi! Troškovi po zaposlenom koji su incijalno bili pedesetak hiljada dinara narasli su sa sudskim troškovima, kamatom i troškovima advokata na 180.000 dinara. Kao posledica toga, 21 škola u Kragujevcu se našla u blokadi računa, pa su škole stupile u štrajk. Lokalna samouprava je tada priznala da su dugovanja prema školama bila 70 miliona dinara. Sada se situacija polako raspliće i dugovanja se isplaćuju.
Korist od ovih tužbi imali su i radnici koji nisu tužili škole, jer je po automatizmu i njima počela isplate dugovanja.
Maja Kukavica
Foto:BusPlus
Pogledaj vesti o: Kragujevac
