Izvor: Politika, 11.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prljava kampanja, a ne tehnologija
Danas postoje i potpuno bezbedne tehnologije prerade, koje ne ugrožavaju životnu okolinu
Kompanija ,,Srbija nikl” je u skladu s propisima Republike Srbije podnela zahtev za istraživanje rude nikla i dobila je rešenja za dva ležišta: Ruđinci–Veluće, između Vrnjačke Banje i Trstenika, i Lipovac, između Topole, Aranđelovca i, jednim malim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delom, Kragujevca. Rešenja smo dobili od nadležnog ministarstva. Važeći zakon daje mogućnost privatnim firmama da se bave istraživanjima prirodnih bogatstava. U vreme SFRJ to je radila država preko svojih preduzeća, a od tada i postoje podaci o raznim rudama i mineralima i na području Srbije.
Oni pokazuju da na lokacijama Rudinci–Veluće, Topola i Mokra gora, kao i u Vardištu u Republici Srpskoj, ima nekoliko stotina miliona tona rude nikla, koja je u Evropi vrlo retka. Ovde je ima i na Kosovu (Drenica) i Makedoniji (Kavadarci), kao i u Grčkoj. Ali, da bi ozbiljni investitori bili zainteresovani za eksploataciju rude nikla treba napraviti detaljne provere i analize ranijih bušenja kako bismo znali da li je ekonomski isplativo ući u taj posao.
Bušenje traje nekoliko godina, jer analize su veoma komplikovane. Uzorci se šalju u vrhunske svetske institute. Njihovi nalazi se ugrađuju u odgovarajuću studiju i onda konačno imate dokument koji jasno kaže da li je ekonomski opravdano ulaziti u eksploataciju. Posle toga investitor sa državom, a u skladu s mnogim propisima, od kojih su oni o zaštiti životne sredine neizbežni – potpisuje ugovor o eksploataciji. Prethodno se projektom određuje potrebna tehnologija, a ona zavisi i od toga s kojim rudama nikla se susrećemo. Prema saznanjima iz ranijih istraživanja, u Srbiji je reč o lateritskim rudama, čija je tehnologija mnogo čistija od sulfidnih, u kojima se nikl takođe često nalazi.
Danas postoje i potpuno bezbedne tehnologije prerade, koje ne ugrožavaju životnu okolinu, tako da propaganda protiv nikla, koja se pojavila na Mokroj gori, nije ništa drugo nego prst u oko državi i njeno onemogućavanje da ispituje svoje resurse i eventualno eksploatiše ono od čega bi imala velike benefite. Mi u ,,Srbija niklu” smatramo da su zapravo u pitanju lični i privatni interesi koji se sa Mokre gore štite, ne dozvoljavajući bilo kome da ih ugrozi. Zato se nameće pitanje otkud Emiru Kusturici, kao državnom službeniku i biznismenu, pravo da širi strah i paniku među građanima Srbije. Jer postoje, svakako, nadležno ministarstvo, vlada i odgovarajući propisi koje poštujemo, i u tim okvirima i službenik Kusturica bi ovim povodom trebalo da istupa u javnosti.
Nemamo mi ništa protiv parka prirode, ali na Mokroj gori postoji klasični sukob interesa, jer Kusturica kao državni službenik na toj lokaciji ima četiri registrovane privatne firme. Prirodno je da se na osnovu toga izvuče zaključak da se zbog privatnih interesa sprečava jedna, za ovu državu potencijalno veoma značajna investicija.
Tako se dogodilo da u opštinama Vrnjačka Banja i Topola, gde smo već dobili podršku da krenemo sa istraživanjima, zbog propagande s Mokre gore, odjednom promene mišljenje.
Kao da bi fabrika za preradu rude bila izgrađena u samoj Vrnjačkoj banji ili u Topoli, gde su vinogradi. Naravno da ne bi, i naravno da se takve fabrike grade tamo gde već postoji neka industrija ili gde nikome ne bi smetala. A u Norveškoj je fabrika (,,Kristiansand”) izgrađena vrlo blizu samog grada Kristiansand. Svaku fabriku mogu da čine i prljave i čiste tehnologije (kao primer prljave pominje se užas jedne topionice u Sibiru), a od države i njenih propisa zavisi kakav način proizvodnje će se tolerisati.
Mogu da kažem i to da moderna proizvodnja nikla ne stvara nikakvu opasnost, jer proces je potpuno zatvoren i ne zagađuje životnu sredinu. Postoje i propisi o odlaganju jalovine, a uvek je reč o prostoru koji ničemu ne služi ili o zemljištu koje se rekultivišete i posle toga može da se koristi.Reč je i o velikoj podvali da je nikl veoma otrovan. Prema jednoj studiji EU o metalima, na skali onih štenih, od nula do četiri, nikl je pri dnu liste sa 0,2. Jedan naš toksikolog tvrdi i da je nikl kancerogen, ali ako on bolje zna od eksperata EU, onda je u takvoj raspravi teško učestvovati.
Sve su to poznate činjenice, međutim, ovde je problem u tome što se laičko mišljenje i prljava kampanja protiv državnih resursa nameću kao jedino ispravni. Kada bi se takva mišljenja uvažavala, onda Srbiji ne bi ni bio potreban Rudarsko-geološki fakultet i njegovi stručnjaci nego bismo za sva vremena stavili crtu na prirodna bogatstva ispod zemlje, koja bi služila isključivo za sadnju jabuka i šljiva.
*Direktor kompanije,,Serbijannikel DOO“
Dragoslav Božović
objavljeno: 12.11.2012.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
