Izvor: Politika, 20.Feb.2011, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preuređenje umesto razbijanja
Rasprava o decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, održana u Kragujevcu, protekla u izrazito polemičkom tonu
Forum za nacionalnu strategiju kragujevačko-beogradskog Centra za nacionalnu strategiju (CENS) i Skupština grada Kragujevca, organizovali su 15. februara skup „Decentralizacija i regionalizacija Srbije“. U višečasovnoj, na momente vrlo polemičnoj raspravi, učestvovalo je tridesetak naučnih radnika, eksperata i javnih ličnosti, kojima su kao predložak za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << debatu poslužili izvodi iz Platforme Ujedinjenih regiona Srbije i analitička informacija o stranim iskustvima regionalizacije sačinjena u Institutu za uporedno pravo u Beogradu.
Autor analize, dr Dejan Šuput, konstatovao je da se „iz gotovo svakodnevnih izjava srpskih političara o potrebi za hitnim sprovođenjem suštinske regionalizacije zemlje, ne vidi odgovarajuće poznavanje ove materije“ što „stvara terminološku zbrku koja kod građana Srbije izaziva konfuziju“. Zato je dr Šuput prvi deo analize posvetio razgraničenju pojmova, a potom ukazao da zakonodavstva evropskih država „prilično neujednačeno određuju pojmove regionalizma i regiona“ što je i pokazao na primerima Italije,Belgije, Francuske, Španije, Nemačke, Bugarske, Hrvatske i Rumunije.
Zoran Radovanović je konstatovao da je Srbija već asimetrično decentralizovana i da je 60 odsto građana za „suštinsku regionalizaciju“.
Akademik Časlav Ocić smatra da se razgovori o regionalizaciji svode na bavljenje vlašću, uz ignorisanje regionomike, nauke o regionalizciji, te se založio za regionalizaciju i decentralizaciju u cilju ravnomernog razvoja. Bez toga, tvrdi akademik Ocić, regionalizacija Srbije vodi u stvaranje budućih država.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović je replicirao i pojasnio da Platforma URS nije definitivan dokument, a stavio je pod znak pitanja i tvrdnju da je problem regionalizacije svodiv na „razvojnu priču“.
Prema rečima Đorđa Vukadinovića, regionalizacija je „neadekvatan lek za tešku bolest nerazvijenosti i beogradizacije“. Njegov je stav da se u javnosti filtriraju i zloupotrebljavaju zahtevi koji u ovom domenu dolaze iz EU.
Profesor dr Milomir Stepić predstavio je sopstveni projekat regionalizacije Srbije, u čijem je definisanju pošao od stava da je „glavni problem Srbije to što se ona raspada“, po inercionoj liniji raspada SFR Jugoslavije. Prema njegovim rečima, Srbija se može spasti regionalizacijom tako što će se „problemu pristupiti iz ugla reintegracije“, primenom regionalnog modela koji će značiti„preuređenje, a ne razbijanje države“.
O istorijatu regionalizma u Srbiji referisao je dr Čedomir Antić, konstatujući da su najveće regionalne razlike u Evropi upravo kod nas, a da niko o regionalizaciji nije ozbiljno razmišljao do 2008. godine.
Stav dr Jovana Ćirića, direktora Instituta za uporedno pravo, jeste da se globalizacija i regionalizacija isključuju, a Jovanka Mirić je govorila o „Kragujevačkoj inicijativi“ u domenu decentralizacije medijskog prostora.
Regionalistička euforija, prema dr Slobodanu Samardžiću, usledila je posle donošenja neustavnog i protivustavnog Statuta AP Vojvodine. Zato mnogi delovi Srbije, na fonu „debeogradizacije traže isto što i Vojvodina“.
Stav dr Slobodana Antonića je da regionalizacija ne sme da dovede do toga da se od „jedne države Srbije napravi sedam novih država“ te da je u Srbiji izraženo zalaganje za „etatističku regionalizaciju, umesto demokratske decentralizacije“.
Miodrag Stojilović, član Gradskog veća Kragujevca, govorio je o krupnim problemima izraženim na nivou lokalne samouprave, usled velike koncentracije moći na republičkom nivou i niza rešenja koja lokalnoj samoupravi vezuju ruke.
O regionima u Slovačkoj govorio je dr Veran Stančetić, a pesnik Slobodan Pavićević, član Gradskog veća Kragujevca, o bogatim iskustvima i tradiciji samouprave u ovom gradu, kojima se treba vraćati i u raspravama o regionalizaciji Srbije.
Problem je iz ugla istorijskih procesa dugog trajanja osmotrio Ljubomir Kljakić, konstatujući da se Srbija u strukturnom pogledu danas nalazi tamo gde je bila i 1881. godine, što znači da je vladajuća nomenklatura pristala da bude instrument ostvarenja interesa spoljnih centara moći, uključujući i realizovanje kontrolisane dezintegracije Srbije.
Izražavajući zadovoljstvo zbog otvorene, polemične debate, predsednik CENS-a dr Đuro Kovačević najavio je zbornik sa ove rasprave, koji će poslužiti u daljim razmatranjima regionalizacije Srbije.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 21.02.2011
Pogledaj vesti o: Kragujevac
