Izvor: RTS, 28.Jun.2017, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti li Kragujevcu bankrot?
Iako završni račun Kragujevca za 2016. godinu pokazuje da je Grad u suficitu za oko 300 miliona dinara, Fiskalni savet upozorava da je Kragujevac pred bankrotom zbog dugova koji su nastali do 2014. godine. Za to su odgovorne i lokalna i tadašnja republička vlast, ocenjuje Fiskalni savet i upozorava da su potrebne hitne mere države za stabilizaciju javnih finansija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Iako je po dolasku na vlast gradonačelnik Radomir Nikolić rekao da će se oglašavati samo kad "nešto gori", upozorenje Fiskalnog saveta da je Kragujevac pred bankrotom ne smatra signalom za uzbunu.
Danas je rekao da na to upozorava već tri godine. Ponavlja reči iz oktobra 2014: "Bojim se da me danas niste izabrali za gradonačelnika, već za stečajnog upravnika."
Fiskalni savet upozorava da je dug Kragujevca krajem 2015. godine dostigao četiri milijarde dinara, koliki je godišnji budžet Grada.
Zamera izostanak kapitalnih investicija i subvencionisanje gotovo svih gradskih preduzeća. Ipak, najveći gubitaš je državno preduzeće "Energetika". Poveriocima duguje oko 16 milijardi dinara.
"Dug je nastajao u prethodne tri decenije. Sva dugovanja nekadašnje 'Zastave' prebačena su na nas. Dve trećine duga čine kamate i kursne razlike i jedini način je da država kao osnivač pomogne u rešavanju višedecenijskog problema", ističe Katarina Janićijević iz tog preduzeća.
Dok je Grad novac upumpavao u lokalna preduzeća, država je do sada, mimo zakonske obaveze, iz budžetske rezerve u više navrata punila kragujevačku kasu. Jedan od prvih poslova novog ministra rada Zorana Đorđevića biće rešavanje problema u tom gradu.
"Moram da vidim da sa ljudima koji su do sada radili na tim poslovima napravimo jednu analizu, da vidimo koje je to zatečeno stanje, koji su to problemi, da vidimo šta ćemo da radimo u narednom periodu i da napravimo neki plan", kaže Đorđević.
Da dugovi lokalnih samouprava ne bi potopili državne finansije, potrebne su hitne mere konsolidacije, ocenjuju ekonomisti.
"Grad može da poveća svoje prihode većom naplatom poreza na imovinu, zatim povećavanjem poreske stope sa 0,2 na 0,4 ili 0,5 posto, povećavanjem doprinosa za uređenje gradskog zemljišta i, svakako, naplatom starih poreskih dugova", objašnjava ekonomista prof. dr Petar Veselinović.
Iako, po oceni Fiskalnog saveta, Kragujevac pokušava da stabilizuje finansije uzimanjem dugoročnih kredita za smanjene dugova, to je samo prvi korak u izbegavanju bankrota.
