Izvor: Večernje novosti, 08.Feb.2017, 17:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porezom pune svoje kase

Povećanjem nameta na imovinu većina opština će nadomestiti manje prilive od države. Beograd skuplji za dva odsto, Kragujevac za osam odsto, u Šapcu bez promene KASE opština i gradova ove godine biće "lakše" za ukupno pet milijardi dinara. Toliko bi, prema računici, trebalo da se prelije s lokala u republički budžet zbog izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Većina opština i gradova pokušaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da nadomesti taj manjak upravo kroz povećanje jednog od svojih najznačajnijih prihoda - poreza na imovinu. Ovogodišnja rešenja na kućne adrese građana neće stići pre maja. Ipak, sudeći prema najavama iz raznih opština, razrezani iznosi na njima biće veći za procenat-dva u odnosu na lanjska rešenja. U Beogradu će porez na imovinu biti maksimalno dva odsto viši u odnosu na ovogodišnji namet, odlučila je Skupština grada Beograda. Kako obrazlažu, na visinu obaveznog nameta uticalo je osetno povećanje prometa na tržištu nekretnina i više cene kvadrata. - Prosečnu cenu kvadrata po zonama određuje promet u jednoj godini, i to je osnovica poreza za narednu godinu - ističu u Upravi javnih prihoda. - Porez se određuje na osnovu cena ostvarenih u prometu određene vrste nepokretnosti od 1. januara do 30. septembra. Upoređujući prosečne cene kvadrata iz 2016. i predviđene za 2017. godinu, vidi se da je najveća razlika, od oko deset odsto, u prvoj zoni. Skuplji stanovi su i u ostalih 13 zona. Jedino je u elitnim delovima grada, koji spadaju u ekstrazonu, bilo manje trgovanja i cene su bile u padu.JEFTINIJE U Beogradu se lane najviše trgovalo stanovima i garažama, ali daleko manje lokalima i drugim poslovnim prostorom.I u Kragujevcu je bila slična situacija, pa zbog pada interesovanja za kupovinu lokala, vlasnici poslovnog prostora u drugoj zoni u Kragujevcu porez plaćaju manje za oko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U Novom Sadu je ovogodišnji porez na imovinu povećan za procenat ili tek malo više u odnosu na lanjski iznos te obaveze. Tako vlasnicima stanova u prvoj gradskoj stambenoj zoni poskupljenje iznosi 1,1 odsto, oni u drugoj platiće 1,11 procenata više, a vlasnicima stanova u trećoj zoni taj porez je uvećan za 1,05 odsto, precizirano je u saopštenju iz Kabineta gradonačelnika. Prema računici Gradske poreske uprave, za stan površine 50 kvadratnih metara u prvoj zoni, star 10 godina, prošle godine je porez iznosio ukupno 9.240 dinara, dok bi u ovoj trebalo izdvojiti 101 dinar više. Ako se ima u vidu kvartalno plaćanje, to znači da je povećanje poreske obaveze od 11 do 25 dinara po kvartalu. - S obzirom na to da nije bilo pomeranja na tržištu nekretnina, ni porez na imovinu u Šapcu nije znatnije menjan u odnosu na prošlu godinu - kaže za "Novosti" načelnica Poreske uprave Rada Jugović. - Odstupanja su od 0,2 do 0,5 odsto, gore-dole, ali ukupno posmatrano, porez na imovinu je isti kao što je bio prošlogodišnji. Odlukom gradske poreske uprave u Kragujevcu, porez na imovinu u ekstrazoni je povećan, dok je u drugim zonama smanjen. Osnovica za te obaveze građana u ovoj godini uzimana je na osnovu prometa nekretnina u pojedinim delovima grada.Tako je za stanove u ekstrazoni porez povećan za osam odsto, dok je u drugoj zoni niži za dva odsto.U VRANjU SVE PO STAROM VRANjE - Uprkos smanjenju davanja iz Republike Srbije, građani Vranja neće osetiti na svojoj koži nedostatak para u budžetu. Prema rečima Ivana Stankovića, člana gradskog veća zaduženog za budžet i finansije, porez na imovinu nije promenjen i ostao je na prošlogodišnjem nivou, tako da se visina iznosa na poreskim rešenjima neće menjati. Skupština grada Kruševca prošle jeseni je usvojila odluku o povećanju stope poreza na imovinu koja od januara 2017. umesto 0,35 iznosi 0,40 odsto. Do korekcije je došlo zbog rasta prosečnih tržišnih cena u prometu nekretnina u prvih devet meseci 2016. Lokalna samouprava je na osnovu cena ostvarenih u prodaji došla do računice, da građevinsko zemljište u prvoj zoni iznosi 7.930 dinara, drugoj 3.788, trećoj 1.202, a u četvrtoj 426 dinara. Prosečna cena kvadrata stambenog prostora u prve dve zone je 70.244 i 61.106, dok je u trećoj i četvroj zoni ta cena po 45.322 dinara. Kuće za stanovanje su nešto povoljnije, jer njihova prosečna cena kvadrata po zonama iznosi 29.255, 16.355, 14.059 i 6.061 dinar. - Generalno u Nišu nije povećen porez na imovinu. Osnovica i stope poreza utvrđuju se na osnovu prometa nekretnina, ali je u svih osam zona promet bio neznatan - ističu u lokalnoj poreskoj administraciji. - Poreske stope po kvadratu iznose 0,35 posto a zakonski maksimum je 0,40 posto. Po zonama osnovica za obračun poreza se kreće od 100.000 dinara po kvadratu u ekstrazoni za stanove, do 20.000 dinara u osmoj zoni. Što se kuća tiče osnovica je od 70.000 do 10.000 dinara. Stopa poreza na imovinu u Leskovcu nije menjana, i za građane i za firme iznosi 0,4 odsto. Za kuće, garaže i garažna mesta nije promenjena ni poreska osnovica, jer nije bilo adekvatnog prometa nepokretnosti, pa će visina poreske obaveze za više od 80 odsto građana ostati ista.

Nastavak na Večernje novosti...