Izvor: Politika, 15.Avg.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poltroni su se uvek zaklanjali iza priče o javnom interesu
U ovo vreme naredne godine Kragujevcem će vladati medijski mrak. Radio-televizija Kragujevac moraće u privatizaciju, po zakonu (koji je donela vlada SNS-a i SPS-a), gradska uprava (Zajedno za Šumadiju) izbaciće iz zgrade Nedeljne novine „Kragujevačke”, a TV Kanal 9 prestaće da postoji zato što je Narodna banka Srbije (država pod kontrolom SNS-a) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << likvidirala finansijera ovog medija – osiguravajuće društvo „Takovo osiguranje”.
Jadni novinari, još bedniji urednici, s tim što treba praviti veliku razliku između (malobrojnih) pravih novinarskih radnika i bulumente, i novinarske i uredničke, koja je svoj angažman i rad u korist vladajućih struktura godinama naplaćivala, onako kako joj doliči – bedno, skromno, čašicom pića i ražnjićima u „Zelengori”.
Treba li žaliti za tom kohortom medijskih poslušnika, koji nisu imali profesionalne hrabrosti i ljudske smelosti da bilo što kažu, napišu, osim onda kada je iza njih stajala „demokratija”.
Jednopartijski sistem SKJ se raspao, ali su ulogu nosioca vlasti i sistema preuzele „frakcije” DOS-a. Umesto jedne, dobili smo 18 stranaka, od kojih je svaka imala svog lidera, a kragujevački novinari, po inerciji blagostanja, stečenog ili zatečenog u vreme radničkog samoupravljanja, nastavili su da služe po istom modelu, istom principu, isto onako kako su služili svrgnutoj vlasti SPS-a, bez trunke griže savesti i svesti da je sistem – model slugeranjstva ostao isti – za hvalospev sleduje čašica pića i ražnjići u „Zelengori”.
Danas ti novinari-urednici zapomažu nad zlehudom sudbinom koja ih je zadesila. Iste te frakcije DOS-a, koje su ih svojevremeno podržavale u borbi protiv Miloševićevog režima, sada žele da ih ukinu. „Kolo sreće se okreće”, ali nije ovo šekspirovska priča o velikim idejama koje pokreću i menjaju svet, ovo je kragujevačka priča o poltronima i ulizicama koji su se čitavog života, koristeći privilegiju da kažu da se bave ozbiljnim javnim poslom kakav je novinarstvo, zapravo borili da zasluže mrvice s tanjira, ne više političkog i ideološkog kakav je postojao u „davna vremena”, nego onog malog, stranačkog, s ostacima „oglodanog” DOS-a.
„Nezavisni” novinari kragujevački – potpomognuti gradskom kvaziintelektualnom elitom i stvarnom partijskom aristokratijom, koja je parama „običnih” građana, iz budžeta, kupovala vreme i prostor u lokalnim, pa i u nacionalnim medijima – danas lamentiraju nad izgubljenim privilegijama koje su, poltronskim, neljudskim angažmanom, stekli još u Titovo i vreme Bore Petrovića (prvo policajca, a posle najvećeg i najboljeg gradonačelnika Kragujevca, prema mišljenju njegovog aktuelnog naslednika Veroljuba Stevanovića, nekada člana SKJ).
To je cela priča o kragujevačkom novinarstvu i novinarima-urednicima, nema dalje. I nije to, ma šta ko mislio, tako komplikovano, nema tu nikakve filozofije – poltroni su se uvek zaklanjali (i još će) iza priče o javnom interesu, koji samo u teoriji podrazumeva brigu o građanima, konzumentima informacija. Svi ti „obični” građani već su platili te nazovinovinare, debelo i s kamatom, dobijajući od njih samo prožvakane natuknice vladajućih struktura, pseudointelektualne i stvarne partijske elite, koja u moru promena nije shvatila, nije mogla da shvati ni šta je njen, ni šta je posao novinara.
Novinarski posao, braćo i sestre, kolege i koleginice po peru, zavisi samo od jedne stvari – ne od pismenosti koja se podrazumeva, ne od zanata koji se vežba, nego od karaktera. Ili si zec ili lisica, ili vuk, koji liže sečivo (tekst) natopljeno svojom krvlju, bez znanja i svesti (čist instinkt i strast) da se strada. To je novinarstvo, to je Novinar. Sve ostalo je slugeranjstvo, sve ostalo su poltroni i ulizice.
Ovo je poruka nama novinarima, ali i političarima. Neko je od njih, neki poslanik u Narodnoj skupštini, izgovorio „teške reči” – kako „novinar mora da bude apostol istine ili nije novinar”. Vama, političarima, koji plaćate piće i ražnjiće u „Zelengori”, imam samo jedno da poručim – o novinarstvu i novinarima još možete govoriti, ali se na istinu, molim vas, ne pozivajte.
I samo nakratko da se vratimo početku teksta, na priču o sudbini kragujevačkih medija i novinara: svi koji treba da propadnu – neka propadnu. Nije ovo neka revolucionarna zapovest, već vapaj da gradom kakav je Kragujevac, zemljom kakva je Srbija, zavladaju ništa više nego pristojni ljudi. Pod pristojnošću podrazumevam i obrazovanje, i pismenost, i profesionalizam, ali nadasve odgovornost, koja proističe iz jedinog dara koja pripada svima nama, svakom pojedinačno, a to je – sloboda.
I nema veće gluposti od priče o cenzuri i autocenzuri, jer ako si slobodan, ako si karakter (ali samo onaj vučji), samo tada, samo tako možeš nešto postići. O tome šta je cilj, drugi put, ovo je priča o strasti, o onima koji je imaju i onima koji umiru svakog dana, kako nekad, tako i danas, od kukavičluka.
Brane Kartalović
objavljeno: 15.08.2014.
.jpg)
