Izvor: B92, 13.Apr.2012, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odrasli odgovorni za povrede dece
Kada se dogodi tragedija u Beogradu u kojoj bude teško povređeno dete, telefon doktorke Dušice Simić – šefice Jedinice intenzivnog lečenja na hirurgiji Univerzitetske Dečje klinike i specijaliste anestezije, reanimacije i intenzivne terapije – ne prestaje da zvoni.
Opšti anesteziolozi ne vole da daju anesteziju deci, osim ako ne rade u dečjim, specijalizovanim ustanovama. Za neke lekare to je „noćna mora”, ali nekada nemaju izbora. Na primer, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada pukne slepo crevo detetu u Sremskoj Mitrovici ili Kragujevcu, anesteziolog mora da zbrine dete. Tokom specijalizacije, anesteziolozi moraju četiri meseca da provedu na dečjim klinikama, ali to znanje bledi ako ne rade redovno operacije kod dece. Zato ćemo, da bismo olakšali posao našim anesteziolozima, u maju organizovati četvrtu po redu Međunarodnu školu dečje anestezije sa sedmoro vrhunskih profesora iz inostranstva, najavljuje dr Dušica Simić.
"Ovde stižu deca povređena u saobraćajnim nesrećama. Prošlog leta imali smo za samo nekoliko dana četiri slučaja da su deca pala sa terasa i velikih visina. Dve devojčice smo uspeli da spasemo. Ovde su lečeni i mališani sa teškim opekotinama zadobijenim od visokog napona. Nijedna godina ne prođe da nemamo decu opečenu visokim naponom – to su oni dečaci koji se penju na vozove ili tramvaje.
Stižu nam sa opekotinama na 80 odsto površine tela. Često im ne možemo pomoći – ili sledi amputacija noge ili ruke. Pre mesec dana kliniku je napustio dečak kome smo morali da amputiramo desnu ruku i nogu iznad kolena. Apelujem na roditelje i nadležne da područja sa visokim naponima obezbede ili pojačaju edukaciju o ovoj opasnosti", kaže dr Simić.
Naša sagovornica, inače docent na Medicinskom fakultetu, kaže kako se, nažalost, u Srbiji o poslu anesteziologa ne zna mnogo. Dr Simić je nedavno doživela veliku čast da na Svetskom kongresu anesteziologa u Argentini bude izabrana za predsednicu Svetskog komiteta za dečju anesteziologiju.
"Nije isto davati anesteziju detetu i odrasloj osobi. Dok se kod odraslih osoba anestezija daje na tipski način, kod dece svaki uzrast ima svoje specifičnosti. Anesteziolog mora dozu, lek i način davanja anestezije da prilagodi uzrastu deteta. Roditelji se anestezije veoma plaše, ponekad čak više nego same povrede ili osnovne bolesti, jer su svesni da će njihovo dete tokom operacije biti u nekoj vrsti kome.
Strah je suvišan, ali njemu često doprinose i napisi u medijima gde za grešku po pravilu prvo bude osumnjičen anesteziolog. Danas je anestezija uglavnom bezbedna, daje se lekovima sa kratkotrajnim dejstvom i sa manje sporednih efekata – objašnjava dr Simić.
Posao anesteziologa nije samo davanje anestezije već i niz zahvata kojima se dete reanimira. Doktorka Simić kaže da se kod nas i dalje dešava nezamislivo veoma veliki broj slučajeva da dete zatvori disajni put kikirikijem, zrnom graška ili tvrdom bombonom.
"Ježim se od kikirikija! Ne samo da zatvara put vazduha u pluća, kikiriki, čak i kada ga izvadimo na vreme, ispušta neke sastojke koji mogu da oštete pluća. Nažalost, imali smo nedavno trogodišnju devojčicu kojoj smo izvadili strano telo iz dušnika, ali posle sedam dana je došlo do zastoja rada srca. Sedam puta sam je vratila u život, ali osmi put nisam uspela", sa žaljenjem konstatuje dr Simić.
Ona je uverena da se na Zapadu više pažnje posvećuje deci i da ima manje drastičnih slučajeva opekotina, dok u Srbiji mnogi ne razmišljaju o tome kako se dete može povrediti u kuhinji vrelom kafom ili opeći kada na sebe prospe sadržinu šerpe sa ringle.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
