Izvor: Dzungla.org, 30.Mar.2013, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
”Novosti” vode na ručak Slavicu Đukić Dejanović
U POLITIČKOJ biografiji Slavice Đukić Dejanović beleži se da je član Socijalističke partije od njenog osnivanja 1990, da je pored visokih funkcija u stranci bila poslanik u Skupštini Srbije, ministar za brigu o porodici u prelaznoj vladi, da je u prošlom mandatu predsedavala Skupštinom, a sada je ministar zdravlja. Jedna od najuspešnijih žena u našoj politici ima zvanje doktora medicinskih nauka i redovnog profesora, direktor je Klinike za psihijatriju i prodekan Medicinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << fakulteta u Kragujevcu, potpredsednik Udruženja psihijatara Srbije, član Presedništva Udruženja za sudsku psihijatriju, glavni istraživač velikog broja kliničkih studija, stalni član Komisije za specijalizaciju na VMA u Beogradu. Zanimljivo je da su je 2007. studenti četvrte godine studija proglasili najboljim predavačem, i da je aktivna u borbi protiv diskriminacije LGBT zajednice. Slavica Đukić Dejanović rođena je 4. jula 1951. u Kragujevcu, udata je, ima sina Dušana i unuke Filipa i Ninu koji žive u Lisabonu. Ručak sa „Novostima“ organizovan je u „Sinđeliću“, jednom od njenih najomiljenijih restorana – uz pljeskavicu, salatu od celera, pitu sa suvim šljivama, govorila je o neobaveznim „sitnicama koje život znače“. * Prihvatate li tezu „kaži mi šta i kako voliš da jedeš, da ti kažem ko si“? – Pogledom u tanjir neke osobe stičemo utisak o njegovoj kulturi, vaspitanju, ličnim svojstvima. Čoveka odaje i način na koji jede – izraz lica i pokreti tokom jela, i to je vrlo bitna neverbalna poruka koju šalje o sebi. * Šta je vaš adut u kuhinji, a šta u životu? – I u kuhinji i u životu moj adut je umerenost, odnosno, mera za situaciju. Ukus, senzibilnost, smisao za lepo jesu neki segmenti koji mislim da su važni. I mada za mene kažu da bolje serviram, nego što kuvam, imam na „repertoaru“ neke specijalitete koji su autentični. * Koji tip žene najlakše očarava prosečnog Srbina – „žena, majka i sluškinja“, „Lolita“, „fatalna zavodnica“, „žena najbolja prijateljica“, „karijeristkinja“? – Kombinacija svega toga – prosečan Srbin je prilično zahtevan, traži atraktivnu ženu, ali i ženu koja je umerena, prosto, traži sva svojstva koja žena može da ima. To jesu veliki zahtevi, ali ovo podneblje je dalo ženu koja ume i mora da bude sve pomalo, i zato se prosečni Srbi, čak i kada su daleko odavde, retko vezuju za neke druge žene, i vole Srpkinje. * Kom tipu vi pripadate? – Imam toliko različitih uloga u životu, to je čitava lepeza – od bake, do ministra. Majka sam, i supruga, i predavač, i lekar, i prijatelj… Kad sve saberete, zaista sam od svih tipova žena pomalo. * Da li je tačno kada je neuropsihijatar u politici, onda je stalno na radnom mestu? – Nije. Kada je neuropsihijatar i političar, on zna da mnoge ekscesno izgovorene rečenice političara ne izviru iz njihove istinske potrebe da budu ekscesni, nego da je to obično politička poruka, i da tu ima dosta planiranih ekscesnih situacija. Laik takvo ponašanje doživljava na drugačiji način, a političar–neuropsihijatar prepoznaje da je to samo nečija tendencija da skrene pažnju na sebe. * Da li biste svim našim poslanicima u parlamentu i ministrima u Vladi mogli da potpišete uverenje sa punom profesionalnom odgovornošću da su mentalno zdravi? – Uz sve specifičnosti koje svaki čovek ima, zaista se na našoj političkoj sceni srećemo sa mentalno zdravim ljudima. Stvar je i kulture i vaspitanja, i cilja na kraju krajeva koji političar ima, na koji način će se ponašati, i koji će stil negovati u ophođenju sa drugima. * Koliko smo mi i danas mačo društvo? – Mi jesmo mačo društvo, to se ispravlja polako i, nažalost, biće potrebne decenije da bi se takav ambijent popravio. Žena je još potcenjena, i u Srbiji, i uopšte. Na svetskom nivou žene obavljaju dve trećine posla, a dobijaju jednu desetinu prihoda. * Da li su Srbi sami sebe glorifikovali kao najveće ljubavnike? – Mislim da su građani Srbije zaista lepi muškarci, da imaju jednu specifičnu snagu i mentalnu sigurnost, a to imponuje ženama u svim relacijama. * Šta je najveći minus naših muškaraca? – Oni sjajno urade krupne, velike i odgovorne stvari, a padaju na sitnicama. Pomalo im nedostaje one filigranske finoće da bi kompletno bili idealni. * Po vašem stručnom mišljenju, ko je muževniji – ministar Dačić, ili prvi potpredsednik Vlade Vučić? – Ne doživljavam ih tako – i premijer Dačić i potpredsednik Vučić su natprosečno inteligentne osobe, krajnje savesne i odgovorne, svako od njih ima svoju vrstu šarma. Mislim da obojica izazivaju simpatije određenog dela ženske javnosti. * Koliko naši političari uopšte igraju na kartu muževnosti i istinskog šarma? – Mislim da su svesni da žene čine pedeset jedan odsto biračkog tela, da žele da se dopadnu ženama i da budu šarmantni. U tome ih veoma podržavam. *Zašto žene „padaju“ na moćne muškarce? – Muškarci su, zapravo, zarobljeni od tih žena o kojima misle da su „pale“. Razlog tome je što su žene mnogo veštije u tim muško-ženskim igrama, i ta komunikacija njima daje određene prednosti – one su visprenije, prosto mačkastije. * Šta je najveća ženska tajna? – Ono što žena nikada nikome ne kaže, to je uvek ono što najviše voli, što joj najviše nedostaje. * U čemu je fenomen ženskih cipela? – Cipele i frizura su dva segmenta koja su presudna za izgled svake žene – daju joj najveću simboliku, otkrivaju karakter, temperament, sklonosti, njenu ženstvenost… Žene koje vode računa o tome, imaju svoj stil. * Da li štikle zaista imaju erotski impuls? – Štikle doživljavam kao simbol moguće ravnoteže ili neravnoteže, a naravno da ima situacija u kojima žena treba da izgleda posebno ženstveno. Ima i žena koje vole da nose visoke potpetice, i ja spadam u njih, zbog toga što nemaju željenu visinu. Slaba sam na lepe cipele, imam određen tip koji volim da nosim. * Da li cipele otkrivaju i muškarca? – Ne. O muškarcu se sudi na osnovu onoga što govori, šta je spreman da uradi, a odaje ga i jačina stiska ruke kada se pozdravlja. * Šta biste bili – glumica ili rediteljka? – Nema devojčice koja nije želela da bude glumica, danas mislim da bih mogla da budem reditelj. Čak bih to umela uz mali trening. Jer, kad je neko na rukovodećoj poziciji u više mandata, on nauči da radi režiju, da daje zadatke, da uči na sopstvenim greškama… * Koje filmove biste režirali? – Rimejk filma „Prohujalo sa vihorom“, na primer, ili „Rajanove kćeri“, a sarađivala bih, opet primera radi, sa Robertom Redfordom, Džekom Nikolsonom… * Imate li parfem „za sva vremena“? – „Žoze“, francuski parfem koga, nažalost, nema mnogo, poslednjih godina ne mogu da ga nađem. Inače, menjam parfeme, jedino ne volim cvetne i jake arome. * Šta je važnije za ženu – da ume dobro da izabere muža, ili da ume da izabere političku stranku? – Dobro je za ženu da izabere muža koji sa njom komplementarno funkcioniše. To proizlazi iz činjenice da „večita ljubav“ traje šest meseci, i da posle tog perioda treba da neguju neke druge odnose. Važno je, dakle, da žena i muškarac funkcionišu kao dopuna jedno drugom i da imaju kreativan odnos po onom biblijskom – kao dve polovine iste jabuke. A kad žena odluči da se bavi politikom, stranku treba da bira u skladu sa svojim uverenjima. * Kako usrećiti prosečnog Srbina? – Na način da ne zna šta ga čeka, da bude iznenađen. * Da li ste pristalica liftinga i botoksa? – Bliske su mi osobe koje nisu konfekcijskog tipa, koje ne liče jedna na drugu. Ali, ako neko ima potrebu da radi na svom izgledu i na taj način, sasvim je u redu. * Šta je za vas znak patriotizma – jesti često pljeskavicu, ne ići na odmor na hrvatsko primorje, reći da je Kragujevac lepši od Beograda i Lisabona? – Klasičan patriotizam za mene je grickati pljeskavicu bilo gde na svetu, i naučiti srpskom kulinarstvu nekoga ko je mnogo, mnogo daleko odavde, misliti da je makarska rivijera i danas jedan od najlepših predela, voleti Kragujevac više od Beograda i Lisabona, jer je divna, topla, urbana sredina. * Šta najbolje ide uz vas: „Lepa reč i gvozdena vrata otvara“, „Uz drum ruža, niz drum perunika“, „U malim bočicama se čuvaju najskuplji parfemi i otrovi“? – Verujem da se u malim životnim prostorima, po čitavo čovečanstvo događaju najbitnije stvari, da se u nekim malim vremenskim terminima donose najkrupnije odluke, tako da bočica simbolizuje da ono što je malo nije samo ljupko i slatko, nego zaista može biti izvor nečeg jakog.
Opširnije na Novosti
