Izvor: KGsport.info, 22.Jul.2017, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikola Kovačević poručuje navijačima Radničkog: „Vidimo se uskoro u Super ligi!“

Bio je 9. maj. 2015. godine. Na „Čika Dači“ je gostovala lučanska Mladost u 27. kolu Super lige Srbije. Igrao se 33. minut kada je dosuđen jedanesterac za Radnički, pri vođstvu gostiju od 1:0. Loptu je „na kreč“ stavio Nikola Kovačević, te sezone jedan od najboljih igrača u kragujevačkom timu, i – pogodio. To je bio ujedno i poslednji gol Nikole Kovačevića u dresu Radničkog 1923. Na kraju sezone klub sa „Čika Dače“ preselio se u Prvu ligu Srbije, a Kovačević u Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu KGsport.info << Sad, u ekipu Vojvodine.
Kovačevićev poslednji gol u dresu Radničkog na utakmici sa ekipom Mladosti
Počeci Nikoline karijere vezani su za kragujevačku Šumadiju 1903. Tu je visokog i talentovanog vezistu zavidne fudbalske tehnike zapazio Predrag Stojanović, koji je Nikolu na prilično originalan način ubedio da se preseli na „Čika Daču“.
– Mi klinci iz Šumadije smo pod vođstvom trenera Đalovića igrali dosta dobro u Srpskoj ligi „Zapad“. Jednom prilikom kada sam dolazio da gledam prvi tim Radničkog nisam imao kartu i pitao sam Stoleta (prim. aut: Predraga Stojanovića) da me uvede, a on mi je rekao: „Danas te uvodim na „Čika Daču“ i nadam se da nećeš više da ideš odavde.“ Tako je sve počelo…
Posle toga, dok sam nastupao za omladince, vratio sam se nakratko u Šumadiju, pošto pojedini ljudi nisu hteli da me vode na pripreme sa prvim timom. Igrao sam jedno vreme Srpsku ligu i potom, kada sam napunio 17 godina, potpisao profesionalni ugovor sa Radničkim. – priseća se naš sagovornik.
Za prvi tim Radničkog Nikola je debitovao na sada već čuvenoj utakmici sa kulskim Hajdukom u sezoni 2012/2013. Tada je u 80. minutu zamenio Ivana Petrovića, a Radnički je slavio sa 3:2 spektakularnim pogotkom Darka Fejsa u sudijskoj nadoknadi vremena.
– Bila je to jedna od ključnih utakmica za opstanak u ligi te sezone, a ja sam odigrao poslednjih 10-15 minuta. U 93. minutu Fejsa je maltene sa centra postigao gol za pobedu i taj osećaj ne mogu da zaboravim nikad.
Slavlje fudbalera Radničkog 1923 nakon spektakularnog Fejsinog pogotka
U toj, ali i u narednoj sezoni. Radnički 1923 je u poslednjim metrima prvenstvene trke uspevao da sačuva status superligaša. Možemo samo zamisliti kakav je bio pritisak na tadašnje igrače kragujevačkog tima, ali su u obe situacije izašli uzdignutih ruku. Nikola se priseća tih momenata…
– Tada je bilo baš teško, iskreno. Sećam se, krećemo na utakmicu u Užice, a u tom trenutku BSK Borča vodi protiv Jagodine, tako da mi zaostajemo šest bodova, a još tri kola je ostalo do kraja. Kada smo krenuli u karantin, neko je prokomentarisao: „Okreći autobus, sve je ovde gotovo.“ Međutim, dobili smo poslednje tri utakmice, a Borča je te godine ispala iz lige.
Prijateljstva među saigračima u timu su neodvojivi deo fudbalske igre. Neka traju ceo život, a neka se sticajem okolnosti, najčešće usled prostorne razdvojenosti, na trenutak prekinu.
– Najbolje sam se slagao sa Rosićem. Sa njim sam se družio 22 godine, živimo kuća do kuće, ali smo posle njegovog odlaska u Portugal prestali da se čujemo, tako da trenutno sa njim nemam baš nikakav kontakt. Sada, kada dođem u Kragujevac, uvek izađem sa braćom Miljuš, Lazom Petrovićem, Vidovićem i ostalim momcima iz moje generacije. – otkriva nam Nikola.

Jedan od najlepših pogodaka u dresu Radničkog Nikola je postigao na utakmici sa Spartakom
Kovačević je u dresu Radničkog postigao ukupno pet pogodaka. Mnogi se i danas pamte, kao što je onaj njegov gol protiv subotičkog Spartaka, kada je „zategao“ sa ivice šesnaesterca i žargonski rečeno „ubio pauka“. Ipak, Nikoli je najdraži prvenac protiv užičke Slobode, kada je Radnički pobedom u Užicu napravio ključni korak u borbi za opstanak te sezone.
 – To je bila moja prva utakmica koju sam počeo u startnih jedanaest, i ne mogu da opišem taj osećaj kada sam postigao gol. Mislim da se to najbolje vidi po slikama sa te utakmice. Po mom mišljenju, najlepši fudbal igrali smo kod trenera Ivančevića i tada smo delovali dosta moćno. – tvrdi naš sagovornik.

Nikolina poslednja sezona na „Čika Dači“ okončana je ispadanjem Radničkog iz Super lige Srbije. Nikoli je to teško palo…
– U tom trenutku sam se osećao kao da nas neko namerno gura u niži rang i to je za mene bilo jako teško. – priznaje Nikola.
Ipak, u trenutku najveće apatije, fudbaleri Radničkog 1923 su te sezone uspeli makar malo da obraduju svoje navijače velikom pobedom nad Crvenom zvezdom na stadionu „Rajko Mitić“. Bila je to prva pobeda Kragujevčana nad crveno-belima u klupskoj istoriji, tako da su tadašnji trener Neško Milovanović i njegovi izabranici postali neizbrisiv deo istorije kluba sa „Čika Dače“. Nikola je takođe bio deo tog tima.
– To mi je najdraža pobeda u dresu Radničkog, ujedno i jedina pobeda Radnickog u susretima sa Crvenom zvezdom. Utakmica nije imala rezultatski značaj, ali dobiti Zvezdu prvi put u istoriji kluba, to nije bila mala stvar. Iako u tom trenutku plate igračima nisu bile isplaćivane i sve se u klubu raspadalo, mislim da je tada bila možda i najbolja atmosfera među igračima.
Ekipa Radničkog 1923 posle pobede nad Crvenom zvezdom (Foto: Radnički 1923 FB)
Nakon ispadanja Radničkog 1923 iz Super lige Srbije, Nikolina karijera našla se na prekretnici. Ostanak u klubu bio je malo verovatan, pa je trebalo razmisliti o promeni sredine. Prva opcija bili su Lučani i ekipa Mladosti. Nikola je maltene sve dogovorio sa trenerom Lučanaca Neškom Milovanovićem, ali desio se obrt i naš sagovornik je na kraju završio u Vojvodini.
– Bilo mi je jako čudno kada sam odlazio iz Radničkog, ali iskreno, morao sam da napravim neki korak u mojoj karijeri. Dogovorio sam se sa Neškom Milovanovićem, trenerom Mladosti iz Lučana, da potpišem ugovor na dve godine. Međutim, kada sam trebao da potpišem rečeno mi je da će ugovor biti na četiri godine, zbog toga što moraju da plate obeštećenje za mene, pa im se ne isplati da budem tu u Lučanima samo dve godine.
Ja sam ustao, zahvalio se ljudima i otišao kući, rizikujući da ne nađem drugi klub u kome ću nastaviti karijeru. Ipak, tri dana pred kraj prelaznog roka zvali su me ljudi iz Vojvodine, ja sam otišao u Novi Sad i potpisao tamo ugovor 28. avgusta. – pojašnjava Nikola.

Po dolasku u Vojvodinu Nikoli nisu cvetale ruže. U početku je bio u drugom planu, a kada se stvorio prostor da zaigra, došle su povrede. Jedna, druga, treća…a onda i odlazak na pozajmicu u subotički Spartak. Sve ovo nije pokolebalo Kovačevića, koji i dalje veruje da je napravio pravi izbor kada je odlučio da pređe u redove novosadskih „lala“.
–  Bio sam svestan da u prvih šest meseci, godinu dana, neću dobijati dosta šansi, pošto su u tom trenutku igrali Mića Ivanić i Novica Maksimović, inače odlični igrači. Posle, kada sam trebao da igram, povredio sam se tri puta i to me je baš izbacilo iz ritma. U život me je vratilo šest meseci odigranih u Spartaku. Mislim da je to bila odlična odluka. Sada je sve drugačije i dosta se očekuje od mene. Zavoleo sam ovaj klub i ovaj grad, u kome se osećam kao kod kuće. – iskren je Kovačević.

Nikola Kovačević u dresu Vojvodine (Foto: fkvojvodina.rs)
Naravno, zanimalo nas je i da li Nikola prati dešavanja u kragujevačkom fudbalu, odnosno svom bivšem klubu Radničkom 1923.
– Radnički pratim maltene svaku utakmicu, a ostale ekipe iskreno i ne baš toliko. Radnički mora što pre da se vrati u Super ligu kako zna i ume. Sramota je za grad Kragujevac da Radnički igra drugu ligu. – jasan je nekadašnji član tima sa „Čika Dače“.
Na pitanje da li namerava da se jednog dana vrati na „Čika Daču“, Nikola decidirano poručuje:
– Radnički je klub koga najviše volim i u koji ću se sigurno vratiti jednog dana.
Na kraju, Nikola je imao poruku za sve navijače Radničkog:
 – Moja poruka navijačima i simpatizerima kluba je da dolaze u što većem broju na stadion i da pruže podršku ekipi i kada je dobro, i kada je loše. Oni znaju koliko vrede i nadam se da se uskoro vidimo u Super ligi.
Nikola obećava da će jednog dana ponovo obući dres Radničkog
PROMENA TRENERA UZDRMALA EKIPU VOJVODINE

Dešavanja u novosadskoj Vojvodini pune stupce sportske štampe u Srbiji. Sve je počelo nakon što je trener Batak zbog sukoba sa upravom kluba napustio poziciju šefa stručnog štaba posle pobede u prvom meču kvalifikacija za Ligu Evrope protiv slovačkog Ružomberoka. Usledio je poraz Novosađana u revanšu i eliminacija sa evropske scene, zatim napad na Nikolu Trujića u svlačionici, koji je nakon tog incidenta suspendovan, kao i „slučaj Meleg„, kada je uprava Vojvodine tvrdila da je prelazak ovog fudbalera u turski Kajzeri suprotan propisima.
Zato smo se u razgovoru sa Nikolom Kovačevićem dotakli i aktulene situacije u klubu za koji trenutno nastupa.
– Desilo se stvarno dosta toga, što nikako nije smelo da se desi. Promena trenera pred važnu utakmicu sigurno je dosta uzdrmala ekipu i mislim da je to ključni razlog ispadanja iz Evrope. Dešavanja oko Trujica ne želim da komentarišem, jer to nisu stvari koje trebaju da se događaju, ne samo u fudbalu, nego i u drugim sportovima. Takođe, oko Melega se isto digla velika prašina, mada ja tu ne vidim ništa sporno. On je dobar dečko i dobar igrač, i ja mu želim puno sreće u nastavku karijere. – kaže Kovačević.
Nažalost, ovaj talas turbulentnih događaja u klubu sa „Karađorđa“ nije mimošao ni našeg sagovornika. Nedavno se pojavila vest da je Nikola Kovačević suspendovan, navodno zbog kršenja klupske discipline, a njegovo ime nije na spisku igrača prijavljenih za takmičenje u Super ligi Srbije.
– Trenutno treniram odvojeno od ekipe, ali mislim da ću ovih dana da se priključim ekipi i da nastavim da treniram normalno. Obavio sam razgovor sa trenerom Vanićem, posle čega je preneseno upravi da bih voleo da ostanem u klubu, makar još godinu dana. – pojašnjava Nikola svoju trenutnu poziciju uz želju da se što pre vrati u takmičarski ritam.
M. Pasuljević
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na KGsport.info...