Izvor: Vesti-online.com, 31.Jan.2017, 19:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemaju plate,ni struju i vodu

Oko 30 invalida rada kragujevačke fabrike Zastava Inpro, koji su krajem prošle godine 50 dana štrajkovali tražeći od rukovodstva i države da ne ostanu bez posla ili da im se ponudi adekvatan socijalni program, nalaze se u drastično goroj situaciji nego dok su se bunili.

 Na poslu su im isključeni struja i voda, a poslednju platu su primili za septembar prošle godine.

- Niko nam ništa ne priča zbog čega, a mi pretpostavljamo da žele da nas izmeste odavde, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << a zatim i da nas se reše. Od svega što nam je obećano i zbog čega smo štrajkovali, jedino su promenili direktora, sve drugo je još gore nego što je bilo - kaže za "Vesti", vođa štrajkačkog odbora Stevan Pušonja.

Prema njegovim rečima, u Zastava Inpro, u krajnje neadekvatnim uslovima, uz 30 invalida rada, radi još 20 "zdravih", a to je na temperaturama koje su u minusu ravne podvigu.

- Navodno, država će nam ponuditi "uzmi ili ostavi", socijalni program od 200 evra po godini i za par meseci, eto nas na ulici, kao socijalni slučajevi - ističe Pušonja i dodaje:

- Plate više niko i ne spominje. Svako od nas se dovija kako zna i ume. Većina ima decu, pa pozajmljujemo od komšija ili prijatelja - navodi Pušonja koji sa nezaposlenom suprugom i nepokretnom majkom živi kao podstanar u 26 kvadrata.

- Niko nije došao da pita kako živim, imamo li čime da se ogrejemo. Zaboravljeni smo od države.

U krajnje nezavidnoj situaciji su i drugi štrajkači.

Nekadašnji autolakirer u Zastavi, Milutin Kostić, kaže:

Među radnicima Zastava Inpro su i trojica ratnih vojnih invalida. Jedan od njih, 56-godišnji Zoran Lončar je prošao pakao Vukovara, a na kraju je doživeo da deci mora da objašnjava da nema para ni za najosnovnije.

- Imam troje dece i srce me boli što ne mogu ništa da im priuštim, čak ni ono najosnovnije. Nemam para ni za prevoz do posla, pa i na ovom minusu dolazim biciklom - priča Lončar.

- Smrzavamo se bez struje, a bez vode bolje da ne pričam. Toaleti su katastrofa i plašim se da ćemo svi dobiti žuticu. Sramota da je da su ljudi počeli da u toalet idu po placu, jer je na predviđenom mestu to postalo nepodnošljivo.

Ljubosava Vranić (51), jedna od nekoliko žena koje su od prvog dana barabar sa muškarcima učestvovale u štrajku, kaže da su se invalidi rada Zastava Inpro najviše nadali da će im Ministarstvo rada pomoći i zaštititi ih.

- Svi smo prešli u ovo preduzeće na osnovu Protokola Vlade Srbije koji je potpisan prilikom prodaje Zastave Italijanima. Zato smo se i nadali da će Ministarstvo da stane iza nas, da nas zaštiti, a izgleda su nas upravo oni i ostavili na cedilu - veli Vranić.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Vesti-online.com...