Izvor: Politika, 27.Mar.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neće da budu smećari

Tridesetak vozača kamiona i rukovaoca građevinskim mašinama iz „Čistoće” ne prihvata da prazni kontejnere, a direktor preduzeća tvrdi da za njih nema drugog posla

Kragujevac – U JKP „Čistoća” došlo je do protesta grupe radnika koji žele da rade, ali ne kao smećari. Oni su odbili da potpišu aneks ugovora o radu, navodeći da je u pitanju svojevrsna degradacija.

Reč je o tridesetak vozača kamiona i rukovaoca građevinskim mašinama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su prešli u „Čistoću” kada je njihova matična firma „Niskogradnja”, početkom prošle godine, prestala da radi.

Direktor „Čistoće” Dejan Raonić, pak, tvrdi da nije imao izbora, objašnjavajući da je u firmi koju vodi prestala potreba za poslom koji su obavljali vozači i rukovaoci mašinama.

– U velikoj sam dilemi. Po zakonu, mogu da ih otpustim ako ne potpišu aneks ugovora i odbiju ponuđeni posao. Druga varijanta je da ih vratim u „Niskogradnju”, ali ta firma je propala i danas postoji samo na papiru. Zato sam ih poslao na desetak dana odmora, dok ne nađemo neko rešenje. Znam da im nije lako, ali ja u ovoj firmi, koja je, takođe, u problemima, ne mogu da im dam posao koji ne postoji, ne mogu da ih plaćam a da ne rade ništa. Možda je posao smećara za njih ispod časti, ali meni smećari nedostaju – kaže Raonić, navodeći da je plata higijeničara u rangu sa platom vozača, između 35.000 i 40.000 dinara.

I radnici koji protestuju su, takođe, u dilemi. Ukoliko bi odbili da prihvate posao smećara, bila bi, kažu, ugrožena njihova egzistencija. S druge strane, raspoređivanje na nova radna mesta, koja podrazumevaju pražnjenje kontejnera, ispod je kvalifikacija koje imaju.

– Nemamo ništa protiv smećara, oni obavljaju častan posao, ali mi, jednostavno, za to nismo kvalifikovani. Sa spremom koju posedujemo, mislimo da to nije posao za nas, jer smo se obučavali za održavanje ulica i puteva – kaže radnik Igor Miljković, navodeći da su vozači i rukovaoci građevinskim mašinama „prevareni”, pošto im je prilikom prelaska iz jedne u drugu gradsku firmu rečeno da će obavljati iste poslove.

Problem viška radnika u „Čistoći” nastao je početkom prošle godine, kada je JKP „Niskogradnja” praktično ugašeno zbog ogromnih dugova prema podizvođačima radova.

Radnike „Niskogradnje” preuzele su druge gradske firme, a najveći broj je završio u „Čistoći”. Na spisku „Niskogradnje”, od ukupno 250 radnika, ostalo je svega njih dvadesetak.

„Čistoća”, u koju je prešlo oko 117 radnika, istog momenta se suočila sa problemima. Bez obzira što je preuzela mehanizaciju i delatnost propale firme, „Čistoća”, koja danas ima čak 390 zaposlenih, nije uspela da amortizuje iznenadni „udar” viška radnika.

Pre svega zato što lokalna uprava, kao osnivač svih javnih i komunalnih preduzeća u gradu, nije obezbedila sredstva za održavanje gradskih ulica i seoskih nekategorisanih puteva.

– Na to se nadovezala i blaga zima, pa za one koji su radili na održavanju ulica i puteva uopšte nije bilo posla. Istovremeno, i nas pritiskaju dugovi prema dobavljačima. Danas niko neće da vam da gorivo džabe, a mi svoja potraživanja ne možemo da naplatimo. U takvoj situaciji, mislim da je bolje sačuvati preduzeće, da ne završimo kao „Niskogradnja”, a da radnicima ponudimo ono što ima da se radi – kaže direktor „Čistoće” Raonić, navodeći da su potraživanja ovog preduzeća veća od dugova (350 miliona naspram 300 miliona dinara).

Praktično, propast jedne firme prouzrokovala je probleme u drugoj, a lokalna uprava koja je svemu tome kumovala, i sama je zapala u poteškoće zbog slabog priliva sredstava u budžet.

Inače, budžetska sredstva su za mnoga gradska preduzeća, ako ne jedini, onda svakako najveći izvor prihoda. Bez novca iz „gradske kase” i sigurnih poslova koje naručuje lokalna uprava, sva gradska javna i komunalna preduzeća su u velikim problemima.

U sindikatu kažu da će učiniti sve da pomognu prekobrojnim radnicima „Čistoće”, ali dodaju i da poslodavac ima pravo da zaposlene, po potrebi, razmesti na druga radna mesta. To otvara mnoga pitanja, naročito u okolnostima kada je u Srbiji bez posla gotovo milion stanovnika.

Da li odluka zavisi isključivo od „praznog džepa”, ili radnici, sa određenim kvalifikacijama, imaju pravo da insistiraju na poslu za koji su se školovali.

B. Kartalović

objavljeno: 27/03/2014
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Politika...