Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Nov.2015, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Pešić: Stid gladne dece
Potresna priča medicinske sestre iz Kragujevca o devojčici koja se onesvestila na času zato što nije imala novac za doručak, podigla je Srbiju na noge. Devojčica živi sa majkom obolelom od multiple skleroze i sestrom, otac je ostao bez posla.
Ispostavilo se da majka prima invalidsku penziju od 40.000 dinara i da ta porodica nema prava na socijalnu pomoć. Roditelji su objašnjavali da ne žive dobro, ali da ima i gorih socijalnih slučajeva.
Nažalost, i te kako >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << su u pravu. U Srbiji 628.000 ljudi živi ispod granice apsolutnog siromaštva, što u prevodu znači da nemaju dovoljno da se prehrane ni prema minimalnim nutritivnim standardima. Najgore od svega je što je među onima koji gladuju 12,2 odsto dece starosti do 13 godina. U ovu kategoriju statistički ne spada porodica iz Kragujevca koja je očigledno suviše ponosna da prizna kako ne može da se prehrani sa deset hiljada dinara po članu domaćinstva, ali spadaju desetine hiljada drugih koje su sve manje vidljive u opštem medijskom haosu.
Nevidljive su izgleda i za socijalne službe i lokalne vlasti koje bi trebalo da prepoznaju ovakve situacije. A vlasti su u poslednje vreme povećale porez na imovinu i razne takse. Uvele su i nove, pa Zrenjanin naplaćuje čak i držanje stalaka za bicikle. Šta bi bilo logičnije od toga da taj novac odlazi na besplatne užine kako nam deca ne bi bila gladna. Izgleda da to ipak nije u trendu, pa je ovih dana upravo Grad Kragujevac privatnoj televiziji dao 30 miliona dinara ili 300.000 đačkih užina. Još više se “istaklo” Ministarstvo prosvete koje je striktno primenilo pravilnik o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, otpustilo kuvaricu i zatvorilo kuhinju za šesnaest đaka pešaka u selu Jabuci kod Prijepolja. Ministarstvo je time uštedelo 13.000 dinara budžetskih para, koliko je iznosila plata kuvarice.
Možda bi uz ovakvu “reformsku” meru, ako već ne pomaže, država mogla da konačno olakša kompanijama koje žele da pomažu siromašnoj deci i oslobodi ih plaćanja PDV-a na donacije. Sigurno bi bilo više besplatnih užina i manje gladnih đaka.
Priča iz Kragujevca ima i dobru stranu. Na društvenim mrežama prijavile su se hiljade ljudi sa pitanjem kako da pomognu siromašnoj porodici. Problem je, međutim, što ljudi koji mogu i hoće da pomognu ne mogu da prepoznaju kome treba pomoći. Pedagozi i psiholozi kažu da najveći deo siromašne dece krije da je siromašno jer ih je stid. Stide se i roditelji koji su do juče radili i zarađivali dovoljno za svoje porodice, a sada ne mogu ni da ih prehrane. Zato se događa da ne traže ni socijalnu pomoć i kada imaju pravo na nju.
Jedino se ne stide “poslovni ljudi” koji bez problema “veštim poslovnim potezima” dolaze do preduzeća koja kasnije gase zbog atraktivnih lokacija ili otimaju hektare državne zemlje. Ne stide se ni oni koji sede u vlasti i to im omogućavaju u zamenu za masne provizije. Umesto njih, stide se ovi siromašni.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
