Izvor: Kragujevac.rs, 14.Sep.2017, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neadekvatnost prostora najveći problem ustanova kulture
Javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2017-2027. kojoj su prisustvovali predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, ustanova kulture i lokalne samouprave, održana je danas u Kragujevcu.
Strategija razvoja kulture predviđa povećanje budžeta u oblasti kulture na republičkom nivou za 0,1% kontinuirano, svake godine, ali i čitav niz drugih mera koje treba da unaprede kvalitet kulturnog života u Srbiji. Definisana >> Pročitaj celu vest na sajtu Kragujevac.rs << su tri prioriteta kulturnog razvoja - razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja.
Ocenivši da je planirana izgradnja srpskih kulturnih centara u nekim evropskim i svetskim metropolama dobar pravac razvoja, jer postoji odsustvo predstavljanja srpske kulture na međunarodnom planu, Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu, istakao je neadekvatnost prostornih kapaciteta u kojima su smeštene kragujevačke ustanove kulture. Reč je o višedecenijskom problemu, koji grad ne može da reši bez pomoći države. Neke od najstarijih ustanova kulture na ovom prostoru, značajne za istoriju Srbije, smeštene su u neadekvatnim prostorima i zgradama, na duplo manjem prostoru nego što propisuju standardi, na više lokacija u gradu, prinuđene da improvizuju i prilagođavaju svoje programe. Takav primer su Narodna biblioteka “Vuk Karadzic“, Teatar, Dečije pozorište, Centar za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević“, jedno od najstarijih umetničkih društava u Srvbiji, Filološko-umetnički fakultet koji nastavu izvodi na deset lokacija u gradu. Grad u kome je začet muzički život 1834. godine, dolaskom Josifa Šlezingera, nema koncertnu dvoranu.
Mirko Demić, direktor Narodne biblioteke “Vuk Karadžić“ istakao i problem sa procedurom javnih nabavki u kojima knjiga nije ni na koji način zaštićena, jer su biblioteke prinuđene da, kako bi ispoštovale zakon, knjige kupuju od trgovaca umesto od izdavača, koje su na taj način skuplje i posebno loše utiču na opstanak malih izdavačkih kuća. Kragujevačkoj biblioteci koja ima obavezu da napravi registar starih knjiga za šumadijski okrug problem predstavlja i to što u državi postoje samo dve laboratorije za konzervaciju i zaštitu stare knjige, u Beogradu i Novom Sadu. Potrebe biblioteka su takve da umnogome prevazilaze kapacitete ovih laboratorija, pa je predlog da se otvori više takvih laboratorija u Srbiji, van Beograda.
Pomoćnik ministra za kulturno nasleđe, Aleksandra Fulgosi istakla je da bi pojedinačni kapitalni projekti na lokalnom nivou trebalo da budu definisani posebnim, lokalnim strategijama razvoja kulture. Nakon usvanjanje ove strategije očekuje se da će i gradovi i opštine doneti strategije razvoja kulture u svojim sredinama tako da bi pojedinačni kapitalni projekti na lokalnom nivou trebalo da budu definisani. Ona je podsetila da je grad Kragujevac prošle godine, u okviru programa “Gradovi u fokusu“ dobio sredstva za izradu tehničke dokumentacije za revitalizaciju zgrada u kojima su smeštene neke od ustanova kulture. Takođe, industrijska zona Vojnotehničkog zavoda, odnosno revitalizacija ove kulturno-istorijske celine će biti uvrštena u kapitalne projekte.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
