Izvor: Politika, 10.Apr.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na reviziji Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad
Nema intervencija na naše izveštaje. Jedino ako ne smatrate pod intervencijom molbu jednog bivšeg ministra da na listi za prijave koju objavljujemo na sajtu, ne bude prvi. Uvažio sam mu zahtev. Bio je drugi.
Uskoro će osam godina od osnivanja Državne revizorske institucije (DRI) koja bi trebalo da nadzire kako se troši novac poreskih obveznika i koristi državna imovina. U odnosu na zemlje koje imaju državne revizore i po dva veka to je kratko vreme za dublje zaključke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali šta se ipak može reći – ima li rasipništva u raspolaganju narodnim novcem i da li smo postavili pravila koja to sprečavaju, „Politika” je pitala predsednika DRI Radoslava Sretenovića?
– Dobri zakoni bi trebalo da sprečavaju rasipništvo u raspolaganju narodnim novcem. Mi smo tu da damo izveštaj, mišljenje i ocenu o raspolaganju tim novcem. Dešavanja na terenu pokazuju da ima i jednog i drugog – dok se jedni strogo pridržavaju zakona i propisa, drugima to i nije baš vrlina.
Naše dosadašnje neveliko iskustvo govori da nije samo problem u onima koji troše ili raspolažu državnim sredstvima, već i u pojedinim propisima. Mi i na to ukazujemo. Trojako. Revizijom trošenja novca, obezbeđivanjem usklađenosti sa zakonima i propisima i nastojanjem da se ostvare korisni i vidljivi rezultati za građane i njihov džep.
Vaši revizori su ušli u mnoge državne institucije u čije knjige, do juče, niko nije zavirivao, pa još i tražio nezakonitosti ili primere nedomaćinskog raspolaganja imovinom. Jesu li Vaši revizori uvek s „dobrodošlicom” dočekivani i kakve su do sada sve rezultate postigli? Zaziru li „subjekti revizije” od dolaska Vaših ljudi?
Čim nekome dođete u „goste” i tražite poslovne i druge knjige na uvid – nije mu milo. Pogotovo ako si još nova institucija. Tako je bilo i sa revizorima. Nisu uvek dobrodošli. Bilo je za ovih osam godina i situacija kada „domaćini” nisu bili spremni na saradnju.Ali, zakon je na našoj strani – subjekt revizije je dužan da nam stavi na raspolaganje sve tražene podatke i dokumenta, uključujući i poverljive. Ako poštuju zakon, nema potreba da zaziru.
Evo, da se i našalim. Ima jedna tradicionalna revizorska šala o „dvostrukoj laži”. Prva je kada revizor kaže da je došao da pomogne, a druga kada mu domaćin kaže: „Baš nam je drago što ste došli”. Koliko im je drago – procenite sami.
Ima li intervencija „s vrha vlasti” da se rezultati neke revizije ne objave, odgovorni ne dobiju zasluženu prijavu sudu i da to ne dospe do javnosti?
Nema intervencija na naše izveštaje. Jedino ako ne smatrate pod intervencijom molbu jednog bivšeg ministra da na listi za prijave koju objavljujemo na sajtu, ne bude prvi. Uvažio sam mu zahtev. Bio je drugi.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima svog, ali i rada onih koji po prirodi stvari nastavljaju onde gde vi stajete – tužilaštva, sudovi, država?
Zadovoljan sam. Revizije se planiraju u skladu sa kapacitetima kojima raspolažemo. Iz godine u godinu taj plan je sve veći. I po broju subjekata revizije i u obuhvatu. Do sada je svaki program revizije bio potpuno izvršen. Još uvek nismo dobili rešenje za poslovni prostor. U Beogradu poslujemo na šest lokacija. To zaista otežava naš rad. Rad tužilaštava i sudova nije uputno da komentarišem, jer su i oni nezavisni organi. Voleo bih da se postupci po našim prijavama brže okončavaju. Time bi i naš rad bio delotvorniji.
Ima li primera da ste se u neke institucije vratili da proverite da li su postupili po vašim instrukcijama i da nisu ponovili uočene greške?
Da ponovo smo vršili reviziju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i u nekoliko ministarstava. Uvažili su naše preporuke i otklonili nepravilnosti u prethodnom periodu. Ipak u tri slučaja nije bilo tako, pa smo morali da podnesemo zahtev za razrešenje odgovornih lica. Ove godine ponovo sprovodimo reviziju velikih gradova poput Beograda, Kragujevca, Niša, Novog Sada, koje smo revidirali 2011. godine. Videćemo da li su učili na greškama.
Kolika je, prema Vašoj oceni, uloga javnosti, ne samo stručne, već i najšire, u onome što radite, jer vaši izveštaji ne smeju da završe u nekim fiokama ili „okačeni“ na sajtovima?
DRI nastoji da kroz profesionalnost, nezavisnost i, pre svega, transparentnost pridobije javnost. Jer mi smo tu zbog građana i njihovog novca. Sudeći po predstavkama i pritužbama koje svakodnevno stižu na našu adresu –javnost je na našoj strani. Ljudi nam veruju. A to nam je važno.Za to što nam javnost veruje, zaslužni su i mediji, sa kojima smo takođe za ovih osam godina izgradili profesionalan odnos. I tako želimo da nastavimo i dalje.
Bavili ste se, između ostalog, i korišćenjem službenih automobila. Koliko je poznato samo je jedan vozač krivično gonjen zbog malverzacija sa gorivom. Dokle se s tim stiglo i da li imate saznanja da je nakon vaše revizije, kada ste rekli da nemate saznanja ko sve i koliko vozila ima, bar napravljen pouzdan spisak koliko država Srbija ima službenih automobila, da li se domaćinski i svrsishodno koriste?
Krivična prijava je u fazi predistražnih radnji. Angažovan je i veštak kako bi se utvrdio tačan iznos nastale štete po budžet države.
Je li sve na tome stalo?
Nije. Na osnovu naših preporuka – vlada je formirala jednu komisiju koja odobrava korišćenje vozila, a druga za popis vozila. Da nije toga ne bi bilo aktuelne prodaje 1.583 vozila i državnog voznog parka. U međuvremenu vlada je dobila donaciju od Vlade Japana u vidu 150 vozila koja koriste ekodizel zbog smanjenog zagađivanja. Dakle, tačne podatke koliko vozila sad ima, ko ih vozi i da li se koriste svrsishodno može da pruži Generalni sekretarijat vlade.Kada sve to završe treba da nam dostave podatke.
Imate li dovoljno stručnih ljudi za tako odgovoran posao, jer Srbija, koliko je poznato, tek počinje organizovanije da školuje studente te struke? Konkretno, gde se školuju vaši revizori? Idu li u svet po znanje i iskustvo?
Prema broju korisnika javnih sredstava koji mogu biti subjekti revizije, a njih je više od 12.000, DRI nema dovoljno zaposlenih. Do stručnog kadra se teško dolazi. Veliki su zahtevi, a još veća očekivanja, od nas revizora.
Kadar se primarno školuje u Srbiji, a nakon što počnu rad u Instituciji, zaposleni prolaze mnoge obuke koje se izvode uz rad, a često ih sprovode stručnjaci i kolege iz evropskih i američkih vrhovnih revizorskih institucija. Osim toga, na radionice i obuke ponekad se ide i u inostranstvo. Već treću godinu uspešno sarađujemo sa Evropskim revizorskim sudom u Luksemburgu. Svake godine svoje mlađe kadrove (jedan do tri zaposlena) šaljemo tamo na petomesečno stažiranje.
DRI je najnezavisnija od svih državnih institucija, pa i od NBS, jer „češlja” injene knjige. Da li imate i odgovarajuću državnu podršku u svom svakodnevnom radu – da Vi i vaši revizori odista budete od stručnog, političkog, a naročito moralnog integriteta?
Nema nijedne revizije, a pogotovo državne, bez nezavisnosti i moralnog integritetasvih koji u njoj rade. Svaki zaposleni u DRI dužan je da se pridržava Etičkog kodeksa i načela sadržanih u njemu, koji je propisala Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI). Svaki naš izveštaj mora da bude izrađen u skladu sa standardima koji obezbeđuju objektivnost i nezavisnost, a za svoj rad odgovaramo Narodnoj skupštini.
Da li je bilo pritužbi na rad vaših revizora?
Bilo je. Nadam se da se ubuduće to neće ponoviti.
Uzgred, ko „češlja” vaše knjige i smete li da kažete da je svaki dinar koji se potroši za rad DRI utrošen kako pravila nalažu?
Kao što sam pomenuo, za kontrolu našeg rada nadležna je Narodna skupština. Svake godine podnosimo joj sve izveštaje o reviziji i izveštaj o radu u prethodnoj godini. Svi ti izveštaji, uključujući i finansijske, dostupni su javnosti.
Skupština može i da odredi reviziju naših finansijskih izveštaja. Do sada se to nije dogodilo. Budući da Institucija radi već punih sedam godina, angažovali smo DRI Crne Gore da revidira naše finansijske izveštaje za 2014. godinu. Mišljenje, zar ste sumnjali, pozitivno.
----------------------------------------------------------
Ima i odbačenih prijava
Koliko je do sada od podnetih prijava (prekršajnih, za prestup, pa i krivičnih) okončano?
Po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka pravosnažno je okončano 205 postupaka. Od toga je 153 osuđujućih presuda, pet oslobađajućih, 46 postupaka je obustavljeno. Jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je odbačen.Po prijavama za privredni prestup pravosnažno su okončana 42 postupaka. Od toga su 28 osuđujućih, dve oslobađajuće presude, 11 postupaka je obustavljeno. Jedna prijava je odbačena.Kada su u pitanju krivične prijave, po članu 283. Zakona o krivičnom postupku, osam osumnjičenih je po nalogu javnog tužioca platilo novčane kazne, pa su, u ovih osam postupaka, doneta rešenja da se postupci dalje ne vode, dva postupka su obustavljena, a četiri suodbačena. Ostali postupci su u toku.
Slobodan Kostić
objavljeno: 10.04.2015.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
