Izvor: Politika, 16.Jun.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika otrgnuta od zaborava
Veliki narodni orkestar Nenada Milanovića iz Kragujevca svira i snima srpsku muziku s kraja 19. i početka 20. veka, pesme koje su zabranjene i zaboravljene posle Drugog svetskog rata
Kragujevac – Naša tradicionalna, stara, izvorna srpska muzika, zanemarena posle Drugog svetskog rata, i danas, šezdeset godina posle pobede komunističkih revolucionara, bukvalno se koprca u mulju nataloženog šunda, pokušavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da izmili na površinu i probije se do slušalaca. Veliki narodni orkestar iz Kragujevca, pod vođstvom harmonikaša Nenada Milanovića, vodi, reklo bi se, žestoku borbu da srpsku muziku s kraja 19. i početka 20. veka, onu koja se slušala na kraljevskim balovima, ofircirskim zabavama i narodnim svetkovinama, vrati na mesto koje joj pripada. Borba je neizvesna, jer ključeve naše kulturne politike drže ljudi koji se, po svemu sudeći, u istoriju, tradiciju i muziku najviših vrednosti, slabo razumeju.
Počeli su pre dvadeset godina, do sada snimili na stotine numera i pet diskova, od kojih poslednji, „Muzika za riznice”, sadrži 12 instrumentala, to jest kola koja su do sada čuli samo retki etno-muzikolozi, pojedini novinari i mali broj ljubitelja blagodarnog zvuka. Svi se slažu u jednom – muzika Velikog narodnog orkestra je „pravo blago”, otrgnuto od zaborava i ponuđeno široj javnosti, s nadom da će „srpske strune” dopreti do školskih ustanova i muzičkih akademija, na kojima bi, prema Milanovićem mišljenju, trebalo da se nađe mesta i za našu tradicionalnu muziku.
– Naši političari, posebno oni koji vode sektor kulture, izgleda da ne znaju šta je muzika, koliki je njen značaj, pre svega u smislu identiteta. Zato se muzika koju mi sviramo teško probija do slušalaca. Posebno je teško bilo na početku. Sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada je novokomponovana muzika harala ovim prostorima, mi, praktično, nismo imali gde da nastupamo. Ovo je odlično, govorili su nam vlasnici medijskog prostora, ali se uvek ispostavljalo da oni više vole pevačice u kratkim suknjama. Nije bilo lako ni okupiti kvalitetne muzičare. Svirali bi mi s tobom, ali ko će to sad da sluša, tako su mi govorile moje kolega – priča Milanović, napominjući da je orkestar formiran 1994.
Vremenom, uz veliki trud i rad, mnogobrojne probleme i odricanja, Mali orkestar Nenada Milanovića prerastao je u Veliki narodni orkestar, koji sada broji 14 članova. Reč je o školovanim muzičarima, ali je, ipak, presudno to što su svi skupa posvećeni muzici koju vole.
– Da bi nas uopšte neko čuo, mi smo počeli da sviramo na humanitarnim koncertima za decu ometenu u razvoju, za slepa i slabovida lica. Iz saradnje sa tim divnim ljudima i odličnim pevačima, nastao je jedan CD koji je arhiviran u Radio Beogradu – kaže naš sagovornik.
Veliki narodni orkestar iz Kragujevca nastupao je sa poznatim imenima naše muzičke scene: Sonjom Perišić, Hranislavom Uroševićem, Verom Nešić, Čedom Markovićem, Radišom Urošević, Dušicom Jovanović, Sinišom Sretenovićem, Dankom Stojiljković, Jordanom Ivanovićem i drugima. Zapaženi su i njihovi koncerti sa Srpskim ansamblom „Smilje” iz Kragujevca, od „Srpske krune” su dobili „majstorsko pismo”, a princeza Jelisaveta Karađorđević im je uručila „hristodarje”. Međutim, i posle svih uspeha, orkestar još uvek nije uspeo da se „skući” u nekoj od kragujevačkih institucija kulture, niti da postane zvanična „gradska firma”.
– Nama su finansije veliki problem. Vežbamo u muzičkoj učionici škole „Đura Jakšić” ili, ako je toplo, u dvorištu kod nekog od naših članova. Zato bi nam institucionalna podrška i te kako značila. Troškove snimanja, uglavnom, sami plaćamo – kaže Milanović.
Osim ovog „institucionalnog” problema, Veliki narodni orkestar suočava se i sa još jednom, većom poteškoćom. Do materijala, to jest starih kompozicija i snimaka se teško dolazi.
– Mnogo snimaka je nestalo, uništeno, a posle Drugog rata veliki broj pesama je zabranjen ili im je, po nalogu vlasti, promenjen naziv. Zato potraga i kopanje po arhivama često izgleda kao uzaludan posao. Ipak, mi smo uspeli da dođemo do nekih zapisa koje, verujem, do sada niko nije obradio i snimio u novom aranžmanu. Tako mi na CD-u „Muzika za riznice” imamo gotovo zaboravljena kola: „Mesarsko”, „Beogradsko”, „Ješino”, „Tobdžijsko” i druga. Sve je to naše blago i uopšte mi nije jasno zašto smo ga se odrekli – pita se Milanović, sa zebnjom da je bitka za izvornu srpsku muziku i tradicionalne vrednosti možda već osuđena na neuspeh.
Ovaj orkestar izvodi muziku svih balkanskih naroda, po tome je postao prepoznatljiv i izvan ovih prostora. O tome svedoče pozivi stručnjaka i profesora iz Francuske, Filadelfije, Engleske, koji su izrazili želju da čuju „ludake iz Kragujevca”, kako Milanovića i njegove kolege često nazivaju njihovi prijatelji, svesni da je Veliki narodni orkestar izabrao „najteži put”.
Brane Kartalović
objavljeno: 17.06.2013.
