Izvor: Politika, 13.Dec.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroslavljev voćnjak ukras Gruže
Kako je Miroslav Nikolić iz Balosave kod Kragujevca razdužio policijsku uniformu i zasadio voćnjak kojim može da se ponosi cela Šumadija
Kragujevac – Zaselak Dubljaci u gružanskom selu Balosava ima 11 kuća, samo se iz tri odžaka vije dim...
Jedna od tih kuća je dom četrdesetjednogodišnjeg Miroslava Nikolića, čoveka ogromne životne energije, bivšeg policajca koji je, krajem devedesetih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošlog veka, silom prilika morao da razduži uniformu. Za nju ga vezuju lepe, ali i ružne uspomene:
– Svašta sam prošao i svačega sam se nagledao na ovom i onom ratištu. Izgubio sam mnogo prijatelja, neki su ostali invalidi, drugi su se odali porocima, a mene su iz službe oterali ljudi ogrezli u kriminalu. No, sada je sa tim svršeno i...
Miroslav je po struci pravnik, a poslednjih pet godina bio je organizator posla na poljoprivrednom dobru „Južni Banat“ u Beloj Crkvi. Tamo stečeno znanje iskoristio je kako bi započeo novi život, zadržao porodicu na okupu i komšijama vratio nadu da se na zemlji i od zemlje može živeti.
Uz pomoć supruge Branke, na koju se vodi gazdinstvo, Miroslav je ovog proleća zasadio voćnjak, ali ne običan, tek da bi se po selu pričalo kako ima čim da se zanima.
Miroslavljev voćnjak se prostire na ukupno četiri hektara plodne gružanske zemlje (dva hektara su pod jabukom, dva pod nektarinom) i poslednja je reč moderne tehnologije. Čitavom površinom prekriven je protivgradnom mrežom, a sistem za navodnjavanje „kap po kap“ sastoji se od jednog arteskog bunara dubine 154 metra i vodene akumulacije zapremine 2.000 kubika.
Ali to nije sve. Miroslav planira da do kraja godine na svom voćnjaku postavi i malu meteorološku stanicu. Ona će biti povezana sa „centralom“ u Arilju, preko čijeg će kompjutera moći da prati sve bitne parametre: od temperature vazduha i količine padavina do vlažnosti zemljišta.
– Opredelio sam se za intenzivnu voćarsku proizvodnju. To je u Evropi poznata stvar i nisam imao potrebu da izmišljam toplu vodu. Suština je da više od 90 odsto ploda bude u prvoj klasi. Cena takvog proizvoda je uvek dovoljna da izdržite sve udare na tržištu – objašnjava Miroslav i dodaje:
– Neću ništa da krijem, sve što znam i umem želim da podelim sa komšijama koji hoće da se bave ovim poslom. Moj cilj je da Gruža ponovo oživi.
Sa bratom Brankom Miroslav je pokrenuo i proizvodnju metalnih elemenata za postavljanje i zatezanje protivgradnih mreža. Imaju, kaže, dosta porudžbina.
– Mreža ne samo da štiti od grada, već i od insekata i sunca, odnosno prekomernog isparavanja vode i sušenja zemljišta. Iako sam u pokrivanje voćnjaka uložio 90.000 evra, ta investicija mi se odmah isplatila. Avgusta ove godine ceo ovaj kraj je pogodilo snažno nevreme, grad veličine oraha padao je 18 minuta i ne smem ni da pomislim šta bi od mog voćnjaka ostalo da nije bio pokriven – priča Miroslav i poručuje:
– Bolje je imati jedan hektar pod mrežom, nego 15 bez nje.
Zaštićen, navodnjavan i prihranjivan istim sistemom, voćnjak će već naredne godine doneti znatan rod. Već u prvoj godini očekujem oko 15 tona jabuka po hektaru i oko tri do četiri tone nektarina. U punom rodu, kroz četiri godine, imaću preko 60 tona jabuka i oko 35 tona nektarina. Ovde ne brinem za plasman, ali mi je cilj da izađem na evropsko i rusko tržište koje je izuzetno zahtevno. Pokušaću da ubedim komšiluk da napravimo jednu malu kooperaciju kako bismo i sa količinama mogli da budemo konkurentni...
Osim podrške supruge i roditelja, Miroslavu je bila potrebna i stručna pomoć. Kaže da ne bi uspeo bez dr Dragana Radivojevića, profesora na zemunskom fakultetu, i njegovog kolege Franca Štampara iz Slovenije. To što mu sinovi „malo pomažu, malo odmažu“, njega ne ljuti mnogo.
– Nemanja ima 15 godina i bavi se glumom, a Vladimir ima 17 i član je Veslačkog kluba „Partizan“, a odnedavno i reprezentativac Srbije. Ja radim ono što moram i volim, a oni samo ono što vole. Tako i treba da bude – kaže Miroslav.
Kad se naredne godine uberu prvi plodovi, Miroslav će, kaže, imati vremena i za dodatne aktivnosti. U šumici pokraj voćnjaka namerava da napravi malo etnodvorište sa nekoliko drvenih baraka za odmor. Nije mu cilj da se bavi turizmom, već da okupi stručne ljudi koji bi meštanima iz celog kraja držali predavanja iz voćarstva. Tvrdi da niko ne bi ostao gladan, a ponudiće im ono što se i u njegovoj kući jede: sir, kajmak, proju i domaću lovačku kobasicu od srnećeg mesa, mesa divlje svinje i – muflona.
Miroslav sada ima malo vremena, ali kad god stigne ide u lov sa svojim kerom, a kad je željan društva tu su motordžije sa kojima voli da se provoza plodnom Šumadijom.
Brane Kartalović
objavljeno: 14.12.2010.
