Blog: NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS, 20.Jul.2011, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mirisi javni, rezultati tajni

Kvalitet vode za piće sa Gruže i dalje nepoznanica
Institut za javno zdravlje za rezultate ispravnosti vode za piće upućije na 'Vodovod' , koji ih, opet, ne saopštava jer mu Institut ne dozvoljava da ih kopira i umnožava (?). U maju ove godine 9,21, a 2006. godine čak 38, 28 odsto uzoraka hemijski neispravno.
Piše: Ranko Milisavljević
Tekst je produciran u sastavu CINS-ovog programa „Fond za istraživačko novinarstvo“ (Konkurs za finansiranje istraživačkih priča) koji je podržala Holandska ambasada u Srbiji

   
Jezero poput bare - Gruža    
Kakva je hemijska i biološka ispravnost vode sa hidrosistema Gruža, to znaju samo Bog, a verovatno i prof. dr Dragoljub Đokić, direktor Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu. Moguće, ali nismo sigurni, i Dragoslava Đuran, rukovodilac Sektora sanitarne kontrole Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ u Kragujevcu.
Građanima Kragujevca koji piju gružansku vodu ostaje da se mole Bogu za zdravlje, i da slušaju, (gledaju), čitaju izveštaje koje će im interpretirati neko od „posvećenika“ iz institucija       koje su, ne samo plaćene, već i obavezne da građanima saopštavaju činjenice o zdravstvenoj ispravnosti vode.
Želeći da izbegne interpretacije iz druge ruke o tome kakva je voda sa Gruže, posebno kakva je njena hemijska ispravnost, i da građanima saopšti kakvi su rezulati svih parametara hemijske i bakteriološke analize, redakcija „Svetlosti“ obratila se ovdašnjem Institutu za javno zdravlje, tražeći rezultate ispitivanja koje obavlja za potrebe JKP „Vodovod i kanalizacija“, i to osam puta mesečno, na petnaestak tačaka u gradu.
U Institutu su našoj redakciji potvrdili da rade ispitivanja, ali da shodno ugovoru koji imaju sa „Vodovodom“ nisu ovlašćeni da medijima, niti trećim licima, saopštavaju šta su utvrdili u uzorcima vode. Uputili su nas na naručioca analize, dakle na ovdašnji „Vodovod“. Obratili smo se direktoru JKP „Vodovod i kanalizacija“, inž. Obrenu Ćetkoviću, molbom da nam njegova firma učini dostupnim kompletne rezultate hemijske i bakteriološke analize urađene tokom 2009. i za osam meseci tekuće godine, a koje je, prema ugovoru uradio Institut za javno zdravlje.
Naš početni entuzijazam, posle odgovora zamenika direktora Tomislava Vukadinovića, da je ova firma voljna da javnosti saopšti kakvu vodu piju Kragujevčani, bio je očigledno u stilu „nadanje je ludom radovanje“.
Na razgovor, zakazan preko Službe za odnose sa javnošću ove komunalne firme, sa hrpom papira i rezultatima hemijske i bakteriološke analize vode za piće sa sistema Gruža za 2009. i pristiglim rezultatima za 2010. godinu, došla  je Dragoslava Đuran, rukovodilac Sektora za kontrolu vode i, veoma ljubazni, Tomislav Vukadinović, već pomenuti zamenik generalnog direktora.
Od gospođe Đuran smo saznali ono što zna svako ko pažljivo prati rad kragujevačkog „Vodovoda“. Voda se kontroliše na sva tri sistema: moravskom, gružanskom i grošničkom. Na svaka dva sata kontroliše se sirova voda, da bi interna kontrola njihove akreditovane laboratorije, uradila i završnu kontrolu „proizvedene“ vode, pred odlazak u vodovodnu mrežu, odnosno, distribuciju prema korisnicima.
-Prema našim analizama voda je hemijski i bakteriološki ispravna za piće - kaže Dragoslava Đuran.
Na naš zahtev da nam uruče kopije analiza, kako bi, kao novina koja čitaocima želi da ponudi i stručno mišljenje nekog od nezavisnih stručnjaka, dakle, ne onih koji rade u „Vodovodu“ ili Institutu za javno zdravlje, ikrsli su problemi, čime je čitava priča o otvorenosti ove firme prema javnosti pala u vodu. Ako  se ne računa ljubazno ćaskanje sa domaćinima uz dobru kafu.
Mi nemamo ništa protiv da vam predamo sve kopije rezultata, i to svih parametara, ništa ne krijemo, ali, na izveštajima iz Instituta za javno zdravlje piše da je zabranjeno kopiranje i umnožavanje - bio je iskren direktor Vukadinović. Da bi svoju dobronamernost i praktično pokazao, pred nama je nazvao direktora Instituta za javno zdravlje pitajući da li sme redakciji „Svetlosti“ da iskopira kompletne analize, te da ga buni naznaka da je zabranjeno umnožavanje izveštaja. Od direktora Instituta za javno zdravlje dobio je odgovor da ne mogu da nam ustupe kopije rezultata, i da jedino „Jelka može da im iskomentariše“, te da se objavi nekakav „antrfile“, valjda, sa pričom iz Instituta za javno zdravlje.
Time je krug, makar na do sada originalan način, zaista zatvoren. Redakcija „Svetlosti“ će se zato, zbog čitalaca i ukupne javnosti, obratiti za pomoć Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću. Istina se mora saopštiti, ma koliko se o njoj brinuli prof. dr Dragoljub Đokić, direktor Instituta za javno zdravlje i rukovodstvo kragujevačkog „Vodovoda“. Na stranu, što deluje potpuno u duhu vremena u kome su glavni likovi bili Berija, Jagoda i drug Džugašvili, to što se rezultati Instituta za javno zdravlje ne postave odmah na sajt, ili Instituta ili „Vodovoda“, a može i na oba. Kako bi građani znali kolike su vrednosti u vodi pronađene, a ne da novinarima „Jelka iskomentariše“.

   
Obala jezera    
Da u „Vodovodu“ imaju problema sa kvalitetom vode, nadamo se ne kao polovinom devedesetih, kada je dobar deo Mendeljejevog sistema bio prisutan u vodi sa Gruže, svedoče i rezultati do kojih smo došli. Mimo rukovodioca akreditovane laboratorije „Vodovoda“, čiji sertifikat (koji, doduše, obavezuje i na javnost u radu) direktor drži u kancelariji, niti ljubaznošću stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje, koji se kadrovski značajno pojačao, posebno od kada je na čelo ove ustanove doveden provereni kadar pokojnog JUL-a. U maju ove godine, na osnovu urađena 152 uzorka, osam puta mesečno sa 16 punktova, ispostavilo se da je voda za piće neispravna u 9,21 odsto uzoraka.
Hemijska neispravnost vode za piće, prema istraživanjima, uglavnom se odnosi na vode Gružanskog sistema, dok su vode Moravskog i Grošničkog sistema ispravne. Neispravnost vode sa Gruže, mahom potiče od jednog parametra, a to je utrošak kalijumpermanganata (KmnO4), koji odoleva postojećem tehničko-tehnološkom procesu. Takve konstatacije mogu se naći i u studiji „Kvalitet vodosnabdevanja grada Kragujevca-Alternativni izvori snabdevanja“, koju su njeni autori dr Ljiljana Čomić, dr Jelka Ranković, dr Aleksandar Ostojić i dr Svetlana Ćurčić, priložili stručnom skupu na „Festivalu kvaliteta 2007“, odnosno Drugoj nacionalnoj konferenciji o kvalitetu života, koja je održana u Kragujevcu od 8. do 11. maja 2007. U ovom radu, koji je nastao kao rezultat istraživanja „Unapređenje kvaliteta vodosnabdevanja naseljenih mesta na teritoriji grada Kragujevca“, koji je finansirao Grad Kragujevac, a čiji su autori zaposleni ili na ovdašnjem Prirodno-matematičkom fakultetu, ili u Institutu za javno zdravlje, jasno se navodi da je tokom 2006. godine od ukupno 2.549 uzetih uzoraka, mikrobiološki bilo neispravno 12  uzoraka, ili 0,47 odsto, dok je 846 uzoraka bilo hemijski neispravno, što čini 33,28 procenata uzetih uzoraka.
Problemi na akumulaciji Gruža potiču još od samog osnivanja ovog jezera čija je izgradnja počela 1979. a jezero formirano 1985, sa dužinom akumulacije od 10 kilometara, pri najvišem vodostaju, širinom od dvesta metara do kilometar ipo, nastale potapanjem 943 hektara, sa površinom  sliva od dodatnih 318 kilometara. U studiji „Reka i akuimulaciono jezero Gruža“, dr Ljiljane Čomić i dr Aleksandra Ostojića, sa PMF u Kragujevcu, pored ostalog se navodi i da se u zoni sanitarne zaštite površine 1.450 hektara nalaze i 93 domaćinstva, a u slivu akumulacije u 20 naselja živi 15.000 stanovnika. Ova akumulacija koja je garantovala isporuku od 816 litara vode u sekundi, kragujevačkom „Vodovodu“, a posebno građanima koji su godinama osećali u letnjim mesecima miris bare u svojim slavinama, stvara probleme zbog male prosečne dubine. Doduše, to je istaknuto još pre formiranja ovog veštačkog jezera, kada se ukazivalo ne samo na malu dubinu, već i veliko prostranstvo, što pogoduje isparavanju, glinovito dno, što čini da Gružansko jezero ima karakteristike jezera samo u najdubljem delu, uzvodno od brane, a da ostali mnogo prostraniji deo ima svojstvo močvare i bare!
Ono što nije rečeno u dosadašnjim studijama, a što će, nadamo se, biti predmet novih istraživanja, a o čemu je štampa pisala prošle, ali i ove godine, je ugrožavanje Gružanskog jezera divljom gradnjom. Ili podizanjem objekata uz blagoslov opštinskih vlasti u Kniću, zbog čega je ovdašnji „Vodovod“ pokrenuo nekoliko sporova i podneo više prijava. Posebno je javnost uznemirilo podizanje etno-sela na samoj obali Gružanskog jezera. Akcija „Vodovoda“ na uklanjanju (ne)legelanih objekata iz najbližeg priobalja akumulacije sa koje vodu pije grad od skoro 200.000 stanovnika, strahoviti otpori i potezanja veza do samih ministarskih kabineta, pokazala je kako je jednostavno ugroziti Gružansko jezero, a veoma teško obezbediti, zakonom regulisanu,zonu sanitarne zaštite. Jer, ograditi žicom 318 hektara, ili staviti čitavo jezero u metalnu ogradu, podsećalo bi na granicu Albanije u vreme Envera Hodže, a ne na „Vodovod“ sa Obrenom Ćetkovićem na čelu. Izbegavanje „Vodovoda“ da svojim korisnicima saopšti punu istinu o rezultatima hemijske i bakterološke analize, teško je pravdati. Osim ako se ne smatra, kao u doba JUL, da su novinari, a posebno neki, „unutrašnji neprijatelji“. Koji kvare idiličan put u srećnu budućnost. Do tada, pri svakom mirisu iz slavine, malo će vredeti priče poslovodstva „Vodovoda“ o naporima koje čini da tehnološki podigne kvalitet vode, bez obzira na Gružansku baru, koju zovemo jezerom.
Nezdrava voda u Domu zdravlja
Hemijski neispravna voda, u maju ove godine, bila je u rezervoaru „Košutnjak“, rezervoaru „R-14“, Osnovnoj školi „M. Todorović“, Mlekari, Osnovnoj školi „Treći kragujevački bataljon“ i na mernom mestu „Neptun“. U domu zdralja u Stanovu voda je čak bila bakteriološki neispravna, kako je navedeno zbog „ukupne aerobne mezofilne bakterije koliformne bakterije“.
Divlji objekti na Gruži
Kako je „Vodovod“ saopštio, na obali Gružanskog jezera, u duhu javašluka koji vlada u partijski podeljenoj Srbiji, niklo je 154 objekta. Mnogi od tih objekata su pontoni na praznim buradima, u koja su se skladištile metarije koje najmanje smeju da budu u dodiru sa vodom koja se prerađuje i distribuira za piće četvrtom po veličini gradu u Srbiji.
„Vodovod“ je pokrenuo pred sudom spor protiv Nenada Lukovića, biznismena rodom iz Balosave koji živi u Londonu, a koji je na samoj obali podigao etno selo. Direktor Ćetković za stanje na Gruži krivi odgovorne u „Srbija-vodama“ i oppštini Knić, a iz knićanske opštine mu uzvraćaju da bi trebalo više da se brine o zonama sanitarne zaštite. Uz to, Knićani se pozivaju i na društveni dogovor potpisan između Kragujevca i Knića, krajem sedamdesetih, prema kojem je obaveza Kragujevca, posle potapanja oko hiljadu hektara najplodnije zemlje u Gruži da omogući ovoj opštini privredni razvoj. Podignuta je jedna fabrika u Kniću, koja je poslovala u okviru „Zastave“, ali aktuelna privredna kriza obesmislila je i pomenuti dogovor, ali i samu pomisao na nekakav privredni razvoj.
Raseljavanje Gruže?
Dobri poznavaoci prilika ističu da bi, ako bi se strogo poštovali propisi sanitarne zaštite, iz priobalja Gružanskog jezera, trebalo iseliti sve stanovnike oko 20 naselja, a njih je 15.000 na broju. Drugi, međutim, smatraju da bi to bio jedan od najvećih egzodusa u ovom veku, koji bi podsećao na Pol Potovo raseljavanje gradova u Kambodži. Zato predlažu strožu kontrolu u zoni sanitarne zaštite. A ona podrazumeva zabranu upotrebe veštačkih đubriva, bacanje otpada, propisno otklanjanje hemijskih materija.
Ribolovci
-Smešne su mi ove priče o zaštiti Gruže, kada svakog vikenda na obali Gružanskog jezera peca oko dve hiljade ribolovaca. Iza mnogih od nas ostaje otpad, ali logično je pitanje, gde tih dve hiljade ljudi obavljaju fiziološke potrebe. Idu van sliva Gruže? Vraćaju se u Kragujevac, ili idu u Kraljevo? Ne budite smešni! Toliki ribolovci, a nema ni jednog toaleta koji bi bio priključen na kanalizacionu mrežu - kaže jedan od redovnih posetilaca Gružanskog jezera smatrajući da je najbolje da se voda sa Gruže proglasi tehničkom, da se na Gružanskom jezeru razvija turizam, a da Kragujevac potraži druge izvore vodosnabdevanja. Uostalom, iako osiromašen, narod sve više pije flaširanu vodu.
Tekst objavljen i u kragujevačkom časopisu 'Svetlost', pogledajte ovde:
- Naslovna strana,
- Svetlost - Mirisi tajni, rezultati javni - strana 1,
- Svetlost - Mirisi tajni, rezultati javni - strana 2,
- Svetlost - Mirisi tajni, rezultati javni - strana 3.

Tweet

Nastavak na NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS...