Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meštati Drače čuli na vestima da su u centru Srbije
Selo kraj Kragujevca, proglašeno geografskim centrom države, nema mnogo šta da ponudi putnicima namernicima, osim tradicionalnog gostoprimstva
Kragujevac – Na osmom kilometru puta ka Gornjem Milanovcu je skretanje za Draču, selo u čijem se ataru, kako je izračunao Republički geodetski zavod, nalazi geografsko središte Srbije. Iako atraktivna, ova vest nije ostavila mnogo traga na meštanima Drače, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a informaciju da je njihovo selo postalo „centar zemlje” primili su bez uzbuđenja i euforije.
– Čuo sam na vestima da smo postali centar Srbije, ali ne znam šta da vam pokažem da se vidi da imamo nešto posebno. Čuvamo ovo malo stoke što je ostalo, kalemimo voće, pečemo rakiju, a imamo i pčele. Dole je manastir i nekadašnja škola. Srušena je odavno. Stara zgrada mesne kancelarije postoji kao neki muzej starina, a put kroz selo napravio je pokojni predsednik kragujevačke opštine Bora Petrović – priča osamdesetogodišnji Milodar Ćurčić, sve navodeći na to kako mu je sin, posle 30 godina rada u „Zastavi”, ostao bez posla.
Za razliku od ovog starog i zabrinutog Šumadinca, nadležni u Kragujevcu reagovali su munjevito na vest da se geografsko središte Srbije nalazi nadomak grada. Direktorka Turističke organizacije Kragujevac Snežana Milisavljević kaže da je već kontaktirala sa odgovornima u lokalnoj samoupravi kako bi seoski putevi od Drače do Malih Pčelica što pre bili očišćeni od divljih deponija.
– Čim sam čula da je ovaj potes proglašen geografskim centrom Srbije, krenula sam na posao. Prvo sam pozvala nadležne u gradskoj skupštini da uklone brojne deponije koje se tamo nalaze, a pozvala sam i Narodni muzej da se dogovorimo kako da se javnosti pokažu eksponati koji su pronađeni na arheološkom nalazištu iz kamenog doba. Oni su, koliko znam, dosad bili u depou – kaže za „Politiku” direktorka Milisavljević.
U gradskoj TO, navodi Milisavljevićeva, pokrenuti su svi resursi kako bi se što pre napravila baza podataka o potencijalima ovog kraja. Naša sagovornica tvrdi da je čitav potes idealan za razvoj seoskog i lovnog turizma, budući da je planina Rujevica bogata raznovrsnom divljači. Tu su, kako navodi, i drugi potencijali koji mogu biti stavljeni u funkciju razvoja turizma.
– Pomenula sam arheološko nalazište sa elementima vinčanske kulture, ali ovaj kraj ima i druge predispozicije, pre svega za razvoj lovnog i ruralnog turizma. Od 30 zaštićenih vrsta gljiva na tom potesu, prema mojim informacijama, rastu tri, tu je manastir Drača, pa obližnji manastir Divostin, brdo Rujevica, a turistima može biti interesantna i klisura Dračke reke – objašnjava direktorka TO Kragujevac.
Iako je poslednji put u svojoj postojbini bio još pre desetak godina, Dušan Veljović iz Kragujevca smatra da bi informacija o Drači kao središtu Srbije mogla da preporodi čitav kraj. On kaže da je ranije planirao da proda plac i zabran koji se nalaze u zaseoku Kusjak, ali da će sada dobro razmisliti da li da to i uradi.
– Ranije sam mislio da se trampim sa nekim ko ima zemlju bliže gradu ili da prodam plac i šumu, ali ako je Drača, selo iz kog potiču moji preci, sada proglašeno za centar Srbije, zašto bih to radio. Osim ako mi neko ne ponudi dobru cenu. Inače, ceo taj kraj je interesantan. Osim čistog vazduha i poznatog manastira, tu se nalaze i ostaci rudnika magnezijuma, a nekada su proplanci Rujevice bili prekriveni zasadima vinove loze. Možda bi sada moglo sve to da se obnovi i u selu izgradi neka moderna vinarija – razmišlja Veljović.
Drača, inače, ima oko 350 domaćinstava, a u tom selu odavno su se odomaćili i vikendaši iz Kragujevca. Pogled na grad je izuzetan, pa bi, ako ništa drugo, na nekom od proplanaka mogao da se podigne odličan vidikovac. Ali, dok se to ne uradi, meštani ovog sela, kako kažu, putnicima namernicima nemaju mnogo šta da ponude, osim tradicionalnog gostoprimstva, uz koje ide meze i pokoja čašica dobre domaće rakije.
Brane Kartalović
-----------------------------------------------------------
Računica
U Republičkom geodetskom zavodu kažu da se po najjednostavnijem pristupu za geografski centar neke zemlje uzima srednja vrednost maksimalne i minimalne geografske širine i dužine, ali da je tačnija metoda ona koja tretira krivudavu državnu granicu. Do težišta se u ovom slučaju dolazi upotrebom niza formula, u koje se ubacuju određene koordinatne tačke na granici.
-----------------------------------------------------------
Stanovnici Vlakče tvrde da je centar kod njih
Saopštenje Republičkog geodetskog zavoda da se geografski centar Srbije nalazi osam kilometara zapadno od Kragujevca, u ataru sela Drača, izazvalo je brojne polemike, pa i sukobe u Šumadiji. Meštani Vlakče, nedaleko od Stragara, tvrde da je njihovo selo još za vreme stare Jugoslavije bilo centar Srbije, pa se sada pitaju kako je moguće da su izgubili tu privilegiju. Tvrde da je na brdu Svetinja, na jednoj njivi, stajao i „kamen međaš” koji je pokazivao da je centar Srbije upravo na tom mestu.
objavljeno: 16.01.2011
