Izvor: Vesti-online.com, 02.Jul.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mengele iz našeg sokaka

Da je onaj kafedžija iz Kragujevca, uz dve ljute 0,03 i dve kafe bez šećera, sa kiselom, davao fiskalne račune, sada biste vi, braćo iz tuđine, a i mi nešto slabije platežni, na grčko more pičili auto-putem iz snova, a ne džadom što liči na Mesečevu površinu.

To nisam rekao ja, to je rekao On lično, a On je uvek u pravu, kadija i sudija u jednom telu i čovek koji spaja nespojivo. Dakle, nisu problem hiljade trtonja i guzulja što gamižu kancelarijama o trošku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tog istog nesretnog i neimenovanog kafedžije, problem je fiskalni račun za ljutu i mučenik koji je glavom platio to što su mu lubenice virile deset santima mimo mere koju je propisala svemoguća komunalna vlast.

Neki moji poznanici, sticajem okolnosti zaposleni u javnim preduzećima, nedavno su se učlanili u naprednjake, kažu: sad mogu da mi pljunu pod prozor, odavde me ni bager iz Savamale neće maknuti.

Nema jačeg i sigurnijeg preduzeća od naprednjačkog, tamo sve cveta, plate rastu, broj zaposlenih takođe, kome dosade registratori, botovanje i kancelarija može da bude prekomandovan, na primer, u komunalnu policiju, da stiče kondiciju i sprovodi zakon jačeg i bezdušnijeg.

Jer, jedno je običan član, a drugo je stranački komunalac, terminator, koji uz pendrek dobija i mogućnost da naprednjačku teoriju pretoči u praksu, uz skraćeni kurs iz kardiologije: koliko pijačnog prodavca treba da maltretiraš da bi dobio i treći, presudni infarkt?

Lako je bilo esesovcima, oni su imali logore, tamo je bilo zamoraca koliko ti duša ište, ne bi medicina danas bila to što jeste da Mengele i ekipa nisu dobili na raspolaganje hiljade otpisanih da na njima utvrde na koliko stepeni živom čoveku ključa krv, a na koliko stepeni se ledi.

Ovi naši medicinari su osuđeni na ponekog neposlušnika, crnoberzijanca, preprodavca duvana u rinfuzi, a poznato je da samo masovnost daje relevantne rezultate. Upadnu, doduše, komunalci i u gradski autobus, podele vaspitne šamare, zavrnu poneku ruku, ali je to sve daleko od bilo kakvog zaključka korisnog ortopedima ili kardiolozima.

Na drske kafedžije, bahate pijačare i bus-švercere, na svu tu muku koja mori Njega, nakačio se, ko grom iz vedra neba, i taj Ćamil, ali ne onaj što pila drva, već Duraković, šef Srebrenice i šišač ovaca s druge strane Drine.

Nemoj mi, veli, dolaziti u Potočare, a to što si svojim građanima oteo pet miliona evra i dao nama - pa, jebat' ga, nisi se pretplatio na komemoraciju. Tako Ćamil Njemu.

Ko ono nekad davno kad je Ante Starčević, duhovni otac potonjih ustaša, usred Beograda i Skupštine Kraljevine izvadio buđelar da isplati tu srpsku krv prolivenu za ujedinjenje, i da prestanu da ga gnjave s tim tricama.

Ćamilu, za razliku od Starčevića, nije odgovorio niko sličan Puniši Račiću, i bolje što je tako. Pametnom je Duraković dovoljno rekao, samo još da vidimo ima li u vlasti iko pametan da to shvati i za vjeki vjekova raskrsti sa budalastim zabludama u koje nas ko zna koji put uteruju zarad lažnog bratstva.

U ovom Našem ili ima bar malo otomanske krvi, ili je samo dobro prepisao otomanske metode. Mada, oni su bar mastili kolac.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Vesti-online.com...