Izvor: Blic, 12.Okt.2014, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krpe stare cipele jer nemaju za nove
Kada obućari imaju posla preko glave, a njihove mušterije na popravke obuće moraju da čekaju na red i duže od sedam dana, jasno je da je kriza - i da narod nema para.
A to se dešava, kao što je bilo i devedesetih godina, u Kragujevcu.
Na tržištu rada 21.500 nezaposlenih, prosečna plata onih koji rade je 41.300 dinara. Kada se plate računi i izdvoji za hranu, ostaje jako malo. Popravlja se i krpi sve što je moguće.
Najpoznatiji kragujevački obućar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zvonko Božović ima radnju u Karađorđevoj ulici. Iako je saobraćajni tehničar, već 30 godina vodi obućarsku radnju koju je nasledio. Ima posla preko glave, a mušterije su od običnih radnika do doktora nauka.
Kvalitet
Kupujem nove cipele, ali obuću koju volim da nosim popravljam. Ono što je kvalitetno može i da se popravi i dugo nosi, kaže studentkinja Nevena Radojković (29).
Novo je isplativije
Najčešće kupujem novu obuću jer je to uvek mnogo isplativije nego da se plaća popravka kod obućara koja nije jeftina, objašnjava komercijalista Jovan Dučić (59).
Prvo popravka
Uvek se odlučujem za popravku ako je to moguće. Ako košta do 1.000 dinara, onda se isplati, a ako ne, kupujem novo, uverava profesorka Dušica Nikolić (54).
Redovno kod obućara
Popravljam cipele redovno. Odgovara mi da obućaru platim 500 dinara i da im produžim vek, kaže penzioner Dragan Veljković (67).
Bitna je cena
Obućar pogleda i kaže cifru. Ako može da traje još jednu sezonu, prihvatam, tvrdi vokalni solista Nebojša Aleksić (56).
- Ove godine, pred dolazak zime imam oko 20 odsto više mušterija nego ranije. Ljudi dolaze da opravljaju obuću. Za neke ima leka, za neke ne, ali trudim se da pomognem svima. Trenutno u radnji imam 150 pari obuće koje sam opravio i koje čekaju vlasnike da ih uzmu i da plate. A posebno čuvam popravljene cipele, čizme, sandale koje čekaju vlasnike još duže. Evo, imam čizme koje je jedna gospođa donela pre sedam godina i više se nikada nije pojavila - priča majstor Zvonko.
Cene obuće u prodavnicama u sezoni su od 3.000 dinara pa naviše. Najjeftinije su kineske radnje, ali i kvalitet je najslabiji. Kako kažu obućari, „ono što je napravljeno od lošeg materijala i kartona posle prve kiše se raspada i ne može da se zalepi niti ušije”.
- Narod nema novca, i to dobro vidim. Cene usluga nisam dugo menjao i kada se sabere rad, vreme i trud koji uložim, vajda nije velika. Ali stanje je takvo da znam da dolaze uglavnom ljudi koji nemaju para. Donose čak i sportske patike - kaže Božović.
U gradu ima 20 registrovanih obućarskih radnji. Njihov posao se poslednjih par godina povećao, ali je otvorena samo jedna nova radnja. Veliki broj radnika koji su ostali bez posla otvorili su ilegalne radionice kod svojih kuća i obavljaju uglavnom sitne popravke po nižim cenama.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
